
Federalna vojska povlačila se izazivajući sukobe u onom intenzitetu koji je odgovarao zvaničnom Beogradu. Usledile su NATO intervencije 1995. i 1999.
Politička uloga JNA I dalje je činilac nedovršenosti Srbije kao države. Držeći se konfliktne paradigme, srpska politika je i nakon 2000. sukobe otvarala i zatvarala samo parcijalno. Zvanična Srbija nikad nije prepoznavala svoj sektaški interes u eventualnim sistemskim odlukama koje bi se odnosile na ceo jugoslovenski prostor.
Genetski kod zvanične srpske politike je u dehumanizaciji, gaženju i uništavanju svega suprotnog njenoj nakaznoj logici. Ako Srbija postaje nova Severna Koreja ponovo uzburkanog evropskog političkog prostora, njen status i ponašanje nisu samo ishodište kalkulantske Vučićeve politike koja se sad sudara sa svim svojim apsurdima, ili oklevanja da donosi odluke. Uz Vučićevu aktivnu podršku oživelo je sve ono zlo, podigao se sav društveno-politički talog koji je srušio Jugoslaviju i zatvorio nas u prokletstvo nemoći i zločina.
U Berlinu 29. april, u toku ove godine, Srbija će se definitivno opredeliti da li je za Evropu ili protiv Evrope. Prenemaganje sa statusom Kosova jedan je od zvaničnih argumenata koji evropski status Srbije prodaje u koruptivnim aranžmanima s ruskom i kineskom agenturom i njihovim državno-partijskim mogulima. Ako Kina svilenim gajtanom pridavi Evropu, sa Evropom ćemo se ugušiti i mi, mi prvi. Ako Evropljani smognu snage i najure Kineze koji Evropu buše korupcijom, nelojalnom konkurencijom i dampinškim cenama, Evropa će kazniti prvo Srbiju, ionako slabu i prokaženu.
Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić nedavno je izjavio sledeće: „Najkraće rečeno – ovaj rat nije bio potreban. Završio je s više od 100.000 mrtvih, a granice se nisu promijenile niti za jedan milimetar. Dakle, oni koji su željeli svoje političke ciljeve ostvariti kroz rat, nisu to uspjeli, ali su ostavili razoreno gospodarstvo, ubijene, ranjene… A mogli smo doći do jednog normalnog političkog dogovora koji bi se zvao „oročena konfederacija“ na tri do pet godina, pa da vidimo – ako stvari idu, dobro, ako ne idu, opet svatko sebi, ali kao prijatelji, i opet bismo zajednički nastupali, ali bez ijednog mrtvog. Međutim, oni koji su htjeli rat očito su u tome uspjeli, ali nisu ostvarili svoje ciljeve“.
Nije kasno da pokušamo ponovo. Nama su potrebna rešenja širokih zahvata, dobre volje, i energije pomirenja. Jedini put kojim bi Srbija napustila kosovsku traumu bilo bi uspostavljanje okvirnog sporazuma s Hrvatskom i BiH o zajedničkim poslovima. Mirno bi se kompenzovale teritorijalne aspiracije Hrvatske i Srbije u BiH. Bošnjaci bi bili spokojni, BiH cela i osposobljena da mirno razmatra etničke i ustavne odnose koji bi podrazumevali paket ulaska, sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom u NATO i EU.
Nisam skoro pročitao ‘ovakav’tekst. Svaka je na mestu.
Tako razmislja pametan covek koji razume svet u kome zivi. Nazalost Srbi vise vole mitologiju I inat. Zbog toga cemo I nestati kao nacija.
Pretpostavljam da profesor ponekad ima osećaj da stoji u oluji i priča..
Kao i uvek, mešavina istine sa poluistinama i potpunim neistinama. Osim Slovenije, sve ostale republike su imale i imaju i danas nerešeno nacionalno pitanje. Hrvati su prognali Srbe ali su zauzvrat morali da rasformiraju svoju paradržavu u Bosni. U Bosni je stvorena Republika Srpska kao garant prava Srba, ali su zato Srbi morali da progutaju pad Krajine i Drvara kako bi dobili istočnu Hercegovinu. Muslimani su dobili opstanak Bosne i teritorijalnu povezanost ali su morali prihvatiti federaciju. Srbija je najgluplje vodila politiku, ne dobivši ništa a žrtvujući Srbe u Krajini i na Kosovu. Srbija se čitavo vreme kolebala oko principa – teritorijalni integritet ili pravo na samoopredeljenje, pošto na različitim mestima joj odgovara nešto drugo, i tako je izgubila sve! Uzgred, autor je delimično u pravu – Kinezi pokušavaju da prodru u Evropu, i samo je pitanje časa kada će on biti zaustavljen politički, a za nas bi bilo dobro da nas to ne odvede skupa sa njima u provaliju.
Samo jedna ispravka (može se uraditi i više ali ovaj put su druge manje bitne): faktički, nisu Hrvati proterali Srbe iz Hrvatske već Slobodan Milošević. „Oluja“, koja se danas u Hrvatskoj slavi kao nekakva pobeda, je samo posledica dogovora Miloševića i Tuđmana da se Srbi isele i presele na Kosovo (ovo drugo se nije dogodilo u većem broju jer su se uglavnom zaustavljali oko Beograda). Da nije bilo tog naloga iz Beograda Knin bi se branio dugo (ko je bio tamo zna da hrvatska vojska nije imala operativnu moć za ozbiljan uspeh na terenu) i verovatno odbranio (moguće da bi se taj deo krajine oformio kao pokrajina u Hrvatskoj ili sl.)….
Ma nisu hrvati, ajte molim vas, gde bi oni tako nešto zlocesto napravili? Rešili ljudi da krenu na Kosovo i to ti je, nije mogao HDZ da ih ubedi da ostanu…e svašta zaista
Kada bi Srbi i Hrvati nasli zajednicki jezik za nemirnu buducnost a to je uslov za opstanak, mozda cak vise Srbima nego Hrvatima, BiH bi prirodno pripadala tom savezu a Slovenija, Makedonija i Cg bi bile zivotno zainteresirane za tu zajednicu. To bi bila vrlo snazna evropska zemlja. Ali oni sto su je rasturili i danas se brinu da ne dodje do pomirenja i da ljudi ne shvate zasto je doslo do toga. A tadasnje politicke elite su bile nezrele i pohlepne
pa Srbi su najveci protivnici pomirenja.
Let me rephrase that…..Rusi su najveci protivnici pomirenja i ne daju Srbima da i pomisljaju da se pomire jer bi to eliminisalo potrebu za ruskim uticajem. Oni mogu samo da uticu u kontekstu mrznje, napetosti, prevare.
odlican tekst. Iako cesto imam primedbice na tekstove G. Samardzica ….samo nenormalan i zao covek se sa svim ovim napisanim ne bi slozio. iz autorovog pera u Bo.ije usi.
Evo jos jednog promotera americkog imperijalnog fasizma,i Mesica kao uzora.Pitao bih crnogorslog profesora na privremenom subverzivnom radu u Srbiji da izabere miroljubive.Mesiceve poruke Srbima kao nprm.Jugoslavija vise ne postoji ja sam moje obavio,hrvati su dva puta pobedili u WWII,ja sam samo u pocetku bio zaveden ustastvom.Cenjeni peofesore izaberite vama najblizi citat.Dosta visenda nam Vi neprojatelji Srba pisete istoroju.
Tacno Dejane, Mesic i Ante Markovic su unistili Jugoslaviju. Neko ko je hteo jaku valutu, trzisnu ekonomiju, veze sa naprednim zemljama, ne moze biti nista drugo nego katolicko-vatikanski srbo-mrzilac. On ce meni da namece stabilan dinar, sramota.
I pravedne privatizacije povratak imovine pravim vlasnicima naslednicima državne garancije štednje u domaćim bankama kao i zaštite života i zdravlja gradjana i manjina.
Ko zna možda i kult ličnosti je bio na putu nestanka.
Država Srbija postoji tek 10-ak godina posle odlaska Crne Gore, tek formira svoj genetski kod. Jedini put je da se posvetimo našoj državi, volimo je i napravimo je uređenom i pristojnom za život. Ne treba ni bosanci ni crnogorci ni hrvati da nam zaokupljuju pažnju i da gubimo dragoceno vreme na njih. Lepa je Srbija i dovoljno je velika za nas.
Nema šanse da opstane sama. Kruniće se dalje posle Kosova ode Vojvodina Sandžak a i Niš će u bugarsku bude li suluda politika nastavila putovanja sa svima osim svojih komšija i braće.
Bio sam u vrhu JNA i poznavao sam situaciju. Većina oficira je bila za očuvanje eks YI države. Naročito su toj ideji bili privrženi oficiri Makedonci i Bošnjaci.
Ali kad su videli da Milošević priča o „skraćenoj Jugoslaviji“ a u stvari pravi veliku Srbiju, defiitivno dolazi do raspada JNA i ona puca po istim šavovima kao i država…
Ostalo je istorija…