Foto: Medija centar

Federalna vojska povlačila se izazivajući sukobe u onom intenzitetu koji je odgovarao zvaničnom Beogradu. Usledile su NATO intervencije 1995. i 1999.

Politička uloga JNA I dalje je činilac nedovršenosti Srbije kao države. Držeći se konfliktne paradigme, srpska politika je i nakon 2000. sukobe otvarala i zatvarala samo parcijalno. Zvanična Srbija nikad nije prepoznavala svoj sektaški interes u eventualnim sistemskim odlukama koje bi se odnosile na ceo jugoslovenski prostor.

Genetski kod zvanične srpske politike je u dehumanizaciji, gaženju i uništavanju svega suprotnog njenoj nakaznoj logici. Ako Srbija postaje nova Severna Koreja ponovo uzburkanog evropskog političkog prostora, njen status i ponašanje nisu samo ishodište kalkulantske Vučićeve politike koja se sad sudara sa svim svojim apsurdima, ili oklevanja da donosi odluke. Uz Vučićevu aktivnu podršku oživelo je sve ono zlo, podigao se sav društveno-politički talog koji je srušio Jugoslaviju i zatvorio nas u prokletstvo nemoći i zločina.

U Berlinu 29. april, u toku ove godine, Srbija će se definitivno opredeliti da li je za Evropu ili protiv Evrope. Prenemaganje sa statusom Kosova jedan je od zvaničnih argumenata koji evropski status Srbije prodaje u koruptivnim aranžmanima s ruskom i kineskom agenturom i njihovim državno-partijskim mogulima. Ako Kina svilenim gajtanom pridavi Evropu, sa Evropom ćemo se ugušiti i mi, mi prvi. Ako Evropljani smognu snage i najure Kineze koji Evropu buše korupcijom, nelojalnom konkurencijom i dampinškim cenama, Evropa će kazniti prvo Srbiju, ionako slabu i prokaženu.

Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić nedavno je izjavio sledeće: „Najkraće rečeno – ovaj rat nije bio potreban. Završio je s više od 100.000 mrtvih, a granice se nisu promijenile niti za jedan milimetar. Dakle, oni koji su željeli svoje političke ciljeve ostvariti kroz rat, nisu to uspjeli, ali su ostavili razoreno gospodarstvo, ubijene, ranjene… A mogli smo doći do jednog normalnog političkog dogovora koji bi se zvao „oročena konfederacija“ na tri do pet godina, pa da vidimo – ako stvari idu, dobro, ako ne idu, opet svatko sebi, ali kao prijatelji, i opet bismo zajednički nastupali, ali bez ijednog mrtvog. Međutim, oni koji su htjeli rat očito su u tome uspjeli, ali nisu ostvarili svoje ciljeve“.

Nije kasno da pokušamo ponovo. Nama su potrebna rešenja širokih zahvata, dobre volje, i energije pomirenja. Jedini put kojim bi Srbija napustila kosovsku traumu bilo bi uspostavljanje okvirnog sporazuma s Hrvatskom i BiH o zajedničkim poslovima. Mirno bi se kompenzovale teritorijalne aspiracije Hrvatske i Srbije u BiH. Bošnjaci bi bili spokojni, BiH cela i osposobljena da mirno razmatra etničke i ustavne odnose koji bi podrazumevali paket ulaska, sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom u NATO i EU.