Slom institucija 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Odgovorna je i za nov pokušaj nasilne destabilizacije u Crnoj Gori.

Pandemija je postala izgovor za masovna kršenja ljudskih prava, nezakonito lišavanje slobode, medijsko maltretiranje i političke progone.

Naročito od 2016, kad je Vučić napustio evropski kurs i postao ruski namesnik, formirano je većinsko veleizdajničko raspoloženje, stav da je Srbiji mesto među najgorim svetskim režimima.

Srbija je većinski uverena, da će u ulozi sluškinje Rusije ili Kine, ili i jedne i druge diktature, uspostaviti zonu komfora u svetu koji je preterano brz, hirovit, nepredvidljiv i zahtevan, naročito u domenima rada i profesionalnih kompetencija.

Ne postoji nezavisan, odgovoran i kompetentan parlament. Tužilaštva često servisi javne i tajne policije, i obratno. Vlast zloupotrebljava crkvu, i obratno. Korupcija je razorila institucionalne i ljudske odnose.

Kakve su „prilike“, to je poznato svima koji u sistemu pokušavaju da realizuju svoja prava ili interese.

Brnabić je ipak odlučila da odgovori nevladinoj organizaciji Fridom Haus, koja je ustanovila sve navedeno. Slao je i Milošević slične sastave, pretežno idiotske, kad je otpisivao duboko uveren da se na njemu prelama sudbina sveta.

U kojoj meri je Brnabić nedostojna funkcije, potvrdiće upravo rečenice u kojima će verodostojnost činjenica i stupanj logike zaostajati za bezobrazlukom i bazičnim domaćim nevaspitanjem. Nažalost, zvaničnici su reprezenti opšte kulture i trenutne sposobnosti da politički evoluiramo.

Bilo je izvesnih očekivanja od Brnabić, na početku njenog mandata, ali nas je i ona svela na stupanj varvarstva koje obesmišljava i javnost i institucije. Poslednja dva meseca njene funkcije biće zastrašujuć zbir nasilja i zloupotreba.

Javnost je srozana relativizacijom vrednosti, manipulacijama lažima i izvrtanjem činjenica, odbacivanjem naučnog mišljenja dok se razum potapa nametanjem političke religije i teorija zavera.

Centralna institucija javnosti, RTS je javni servis kvislinške propagande.

Na udaru predsednice vlade su, potencijalno, svi. (Nedavno je u pamfletom svoje kreativne industrije optužila profesorku koja je demonstrativno zapalila svoje diplome, da je bot najprizemnijih uverenja, zapravo šraf zvaničnog poretka, ali ispao iz mašinerije.) Uništavanje javnosti verovatno je šteta opasnija i dugoročnija od uništavanja institucija.

Uništavanje javnosti je smišljena tehnologija vlasti koju formalno reprezentuje Brnabić, a saučesnica je rušenja institucija i, kako se sumnja, korupcionaških kombinacija.

Brnabić nije samo zloupotrebila ovlašćenja srozavajući institucije, javnost i političku kulturu. Srbija je poluga uticaja ruske i kineske vlade, usmerenih na jedinstvo i sposobnost sprovođenja odluka Evropske unije.

Umesto da se utvrdi individualna odgovornost, na nivou evropskih institucija, Srbija je postala kolektivni talac, i žrtva, povratka u diktaturu i samoizolaciju.

Zvanična Srbija polomljenih institucija i sluđene javnosti nije samo negacija zvanične Evrope, ona je i potvrda svih njenih slabosti.