Snaga Srbije

Paradigma takvog stanja ponovo je Bosna i Hercegovina. Odsustvo jasne zajedničke spoljne politike EU otvorilo je prostor prodoru ruskih i islamističkih uticaja koji u već podeljenu državu unose elemente razdora koji nemaju nikakve neposredne veze s nasleđenim etničkim odnosima. Novi nacionalizmi, koji se sudaraju u BiH, u biti su kvislinški, a ne oslobodilački (ili osvajački).

Više nije pitanje da li će BiH ostati podeljena, niti je Dodikov referendum, kulisa jedne propale politike, jedini i dovoljan razlog napumpavanja konfliktnih kapaciteta. Pitanje je da li će postjugoslovenski susedi i EU razumeti BiH u smislu paradigme sopstvenih slabosti, ili će dopustiti njenu konačnu dezintegraciju. U tom slučaju će Republika Srpska postati samo jedna od zakrpa kvislinške strukture kojom zvanična Rusija pokušava da zataška sve svoje deficite. Očuvanje jedinstva BiH, i njena politička dekontaminacija od ruskih i islamističkih uticaja, jedini je put za Srbiju (koju Srbi u BiH smatraju državom više svojom od one koju obitavaju) da očuva sopstveni integritet, u svakom smislu. A demokratski je dugoročno najvažniji.

Deo naše edukovane publike, koja je odrastala i uz klasičnu rusku literaturu, verovatno će se podsetiti slikovitih, snažnih poniranja u dubine društva razdiranog iracionalnim strastima, u neobična stanja pojedinca, izgubljenog i propalog, ali zabavljenog najširim svetskim pitanjima i nerazrešivom eshatologijom dobra i zla. Dijagnostika koju je ponavljalo nekoliko književnih generacija, koje su svoju pronicljivost, lišenu, međutim, svake političke inteligencije, prenele i u vreme boljševizma, dobila je potvrdu i na poslednjim izborima za Donji dom ruske dume. U domaćoj javnosti bilo je malo analiza tih izbora, mada oni mogu biti najava nekoga budućeg kolapsa srpske politike, ili upravo zbog toga. Za liste čiji su nosioci Medvedev, Zjuganov i Žirinovski opredelile su se upravo žrtve njihovih manipulacija kolektivizmom i paranojom. Kao zatvorenici koji izgube svaku nadu, 100 miliona glasača potvrdilo je da su jedine fizionomije koje su u stanju da prepoznaju one njihovih tamničara. Lažni izbor između Putina, Zjuganova i Žirinovskog jedno je od ishodišta restaljinizacije koja preti i Baltiku, ostatku Ukrajine i Balkanu. Srbija je upravno na putu da se opredeli, da li je ispravna politika koja odriče pravo na izbor na tržištu različitosti, i realizaciju različitosti u svim institucijama i društvenim grupama.

U kontekstu svega navedenog možda je jasnije političko opredeljenje poslanika koji su, posredstvom stvarne ili izmišljene Informativne službe (kao da su neki politički koncern), izbegli odgovor na najvažnije pitanje koja sam postavio u prošle nedelje, da li zastupaju, u svojstvu narodnih izabranika, interese drugih država. I za to pitanje, i za vožnju trotoarom, nadležni su državni organi. Za histeriju i prostotu (uvrede svaka javna ličnost mora da otrpi), njihova izborna lista.