Srpski nacisti su i nemački 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Predstojeći izbori, verovatno 26. aprila, biće četvorogodišnjica dubinskog razaranja društva i institucija.

Naredna crvena linija koju je Vučić prekoračio, bila je povratak kazne doživotnog zatvora, još jednog uporišta ogoljenog nasilja u razorenoj vladavini prava.

Dobili smo Borat vlast i Borat opoziciju.

Putinovska vlast i putinovska opozicija nas, svojim površnim sukobom, uvode u zajednicu kriminalnih evroazijskih diktatura.

Ususret izborima, nadomak smo još jedne crvene linije, potonje, čiji će prelazak podrazumevati da povratka nema.

A uveren sam da povratka nema za one koji odluku budu doneli.

Vlast namerava da u naredni skupštinski saziv uvede naciste kojima će pretiti opoziciji i ucenjivati zapadne partnere, pre svega oko Kosova i oko evropske finansijske podrške bez koje sistem postaje neodrživ.

U toku je i jedna maligna relativizacija.

Ubacivanje nacista dovodi se u vezu s Vučićevom potrebom da Narodnu skupštinu dekoriše „evropskom“ opozicijom, kako bi uspostavio prividnu ravnotežu, obračunavao se s „pravom“ opozicijom, nastavio da divlja, kako mu se prohte.

Tako za naciste postajemo odgovorni svi, kako bi se prikrili oni koji su im politički najbliži.

Nemačka Vajmarska republika padala je pod unutrašnjim i spoljnim pritiscima.

Postala je naizgled suvišna kad se učinilo da su tradicionalno socijalistički birači, i oportuni, konformistički srednji slojevi, prihvatili ideologiju nadmoćne nacije, rase i kolektivističkog zadatka, istu ideologiju koju danas razvijaju svi evropski populisti u saradnji s ruskom agenturom.

Evropski populisti se obraćaju radnicima kojima, navodno, preti globalizacija, dok građanstvo podsećaju na tzv. tradicionalne vrednosti, u koje spada i ekonomsko-institucionalni parazitizam.

Nemačka i Italija odgovorne su pred obnovom nacizma i fašizma ne samo zbog prošlosti, njihovo iskustvo se razvijalo u decenijama postupnog, strpljivog iskorenjivanja zla čije su poruke neodoljive dok nudi jednostavna i konačna rešenja.

Danas Putin, posredstvom Vučića i klijentele u samoj EU, instalira naciste u Srbiji, istom metodologijom kojom manipuliše njima u Dumi, ili se zverski obračunava sa opozicijom. Razvijene EU demokratije su zapravo u istom scenariju.

Od prvih šešeljevskih bandi, do lažnih ličnosti namenjenih umerenijem biračkom telu, duboka država se poigravala ekstremizmima o kojima se već jednom izjasnio Haški tribunal.

Vučić namerava da pređe onu crvenu liniju koja je nedavno podvučena upravo u Nemačkoj, incidentom u Tiringiji, kad se novoizabrani premijer te provincije poslužio glasovima nacističke putinovske AFD.

Zlo nije samo banalno, ono je i sveopšte. Srpski nacisti su i nemački. Nacifikacija podrazumeva i pokorno građanstvo.

Nakon trojice, najmanje, „Belih“, ono je anestezirano, i takođe banalizovano jednom relativizacijom, kojom rukovode antivladini mediji konceptualnim rušenjem stavova i vrednosti koji su u osnovi savremene evropske demokratije: huškanje protiv suseda, zataškavanje ratnih zločina i genocida, odbacivanje regionalne i evropske integracije, negacija, i nerazumevanjem, evropskog i globalnog tržišta rada i kapitala.