Treća kolona i Peta kolona

Srpsko društvo nije demokratsko, ali ne podnosi aroganciju lične vlasti. To je bilo očigledno kad je Tadića smenio Nikolić, a ovoga Vučić. Kako ga ne bi snašla Nikolićeva sudbina, da postane batler Kine i Rusije, Đilas se pametno okružio mediokritetima. Ali, kako vratiti državu sa strateške stranputice, a društvo iz stanja opšte dezorijentisanosti i mentalne razularenosti? Miloševića smo smenjivali Koštunicom, pa dobili 12. mart. Od Nikolića se branili Tadićem pa vratili SPS. Tadićev kabinet, deleći radikale, kreirao SNS. Itd. Državno sponzorisane bande dva puta su zapalile Beograd, 2008. nakon proglašene nezavisnosti Kosova, i 2010. kad su iste bande rasterale Prajd, pošto su i Tadić i Đilas prepustili Dačiću, Jeremiću i SPS-u unutrašnju, spoljnu i vrednosnu politiku.

Ponovo tražimo više demokratije i, bez obzira na navedena iskustva, nisu uvek korisne tvrdnje da su „svi isti“, niti da je establišment nužno, ili moguće, zameniti novim. Vučićeva vlast i Đilasova opozicija dele slične platforme sasluživanja ruskim i kineskim interesima, pre svega opstrukcijom evropske integracije i integracije sa susedima, pomirenja s Kosovom i potreba za širenjem umesto za sužavanjem ljudskih, političkih i ekonomskih prava. Ali su u establišmentu jasno situirani oni koji su zatrli Vukovar, Sarajevo, Srebrenicu, oni koji su ubijali političke lidere i novinare. Da li će novi lideri odbaciti postojeće, tamo gde im je verovatno mesto? Opominjuće je kako Dragoljub Mićunović jedini ume da jasno, zrelo, često i mladalački, saopšti stavove koje je novo rukovodstvo napustilo postavši predmet manipulacija onih ideja i ličnosti koje je DS, s Koštunicom pa s Dačićem, isticala kadrovskim odlukama i proliferacijom ekstremizma, kako bi se navodno podelili i razvodnili radikali.

Ali deo javnosti raspolaže pravom da i vladi i opoziciji postavlja sledeća važna pitanja. Dokle ćemo biti kolonija ruskog uticaja? Da li je ruska peta kolona kolona pokretačka snaga i dominantne vlasti i dominantne opozicije? Kako ćemo dalje sa susedima, i s celim našim narodom? Da li će najniže ideje i najgore ličnosti naše prošlosti ostati smernica za budućnost? Generalni sekretar Evropske federacije novinara prijaviće Srbiju Savetu Evrope zbog napada na Danas. Interesuje me, da li će biti prijavljen i govor mržnje anonimnih kukavica koji, zakucan u internet izdanju, prati svako moje obraćanje u ovim novinama? Ali me umesto dileme, ko će tu biti „prijavljen“, i da li je ćutanje, naročito nadležnih institucija, odobravanje, interesuje očigledno sistemsko osporavanje prava, bilo kome, ne samo meni, da imenujemo kvislinge i nudimo alternative. Ne samo vlasti ili opoziciji, nego i onom delu društva koje takve alternative smatra jedinom prihvatljivom vizijom budućnosti.