Treći metak za 5. oktobar

Razumljiva su izneverena očekivanja i neispunjene nade, ali je u rušenju Miloševića aktivno učestvovalo svega nekoliko procenata građanstva. Režim je pao kad su izdale službe na kojima su počivali političko nasilje, ratna agresija i zločini. Većina „lidera“ DOS-a nisu bili nikakvi lideri nego aparatčici prethodnog kriminalnog poretka i komunizma. Nezadovoljstvo Miloševićem bilo je podsvesno negiranje suštine sukoba sa susedima i zapadnim svetom, suočavanje sa izvesnošću da će utopija o velikoj nacionalnoj državi pripadati definitivnoj prošlosti, umesto budućnosti koju je tada, a to čini i danas, mogla ostvariti samo daleka ruska država, dok obnavlja nasleđe boljševičke i carističke prošlosti.

Ne razumem Vučićev odnos prema 5. oktobru koji implicira da bi se taj događaj mogao ponoviti, čime odbacuje sopstvene projekte koji ga svrstavaju u kontinuitet reformi. NJegov kurs makroekonomske stabilizacije i podsticanja investicija u skladu je s najvišim javnim interesom. I nisu samo najprljaviji zvanični propagandisti, Informer, Srpski telegraf i Pink odgovorni za najprimitivnije osporavanje ne samo politike i „lidera“ DOS-a, nego i svih nas koji se s tom politikom identifikujemo, i tek ćemo, a svaki predsednik je dužan da poštuje jednaka prava i dostojanstvo svih. Ali ne smemo zaboraviti kako su 5. oktobar preusmeravali svi nalogodavci i propagandisti ubistva premijera, kako je Blic učestvovao u medijskoj pripremi dok danas roni krokodilske suze ostrvljen na Đukanovića, najpouzdanijeg Đinđićevog prijatelja i saradnika, i kako ga je posthumno ubijao NIN u službi karijere i vizija dr Koštunice, i na podsticaj struktura iz policijskog podzemlja.