Atrakcija zvana mali čovek u kriznim situacijama koje od njega naprave veliku zvezdu za male redakcije ukazuje nam na to da je u trci sa dnevnim novinama književnost izgubila.
Dok se ona šetka prema cilju, novine su po dijagonali već došle do kraja terena i primaju pehar.
Ko će da se mlati da čita desetine i desetina strana kad svoju voajersku potrebu može da utaži svakog sekunda i to u najkraćem isečku vremena.
Mediji vole da se bave velikom temom ljubavi, jer usamljen, uplašen i zbunjen čovek 21. veka formiran tako da utehu nalazi na beskonačnim rijaliti kanalima, gde se upoznaje sa istinom da nije sam u svemiru te da njegove probleme i dileme žive zvezde televizija, u ljubavi nalazi spas.
Autentične patnje malog čoveka, pojačane do karikature, rastežu se po ceo bogovetni dan na ekranu i mogu da se postave kao priručnik za život u ljubavnoj drami.
Malom čoveku je tako lakše i svoje jade prihvata sa manje patosa.
Ne bih ovde izostavila tekstove popularnih pesama koje se snimaju po studijima i pevaju po podijumima na trgovima. Fanovi ove lirske ispise prihvataju kao životne istine.
Iznenadila sam se kad sam u nekom društvu čula kako se ozbiljno razmatraju stihovi čiju muzičku prezentaciju uveličava glas Ace Lukasa.
Postavljen pred obrade životnih situacija koje nam plasiraju heroji estrade, razum odlazi u drugi plan, čili, gubi se.
Urednici nisu ludi, već dobro njuše u kom grmu leži zec i gde treba nagaziti.
Osećanje koje nas teši i koje često daje elan da se pođe dalje, mahom provučeno kroz sve oblike perverzija, oni uprežu pa čereče na naslovnicama. Mali čovek a ne više nosači hitova, to je postao trend.
LJubavna žudnja malog čoveka (baš malog) koja se otela kontroli pa eskalirala u ozbiljan zločin prema slabijem, i koja nam je data na uvid po trafikama predstavljajući pravi sadistički urednički performans, može da bude zaplet za roman od 400 strana, ali ko će da piše sve te strane kad publici treba pod nos podmetnuti odmah i sve.
Miriše na savremenu obradu Čehova: mali čovek, što manje reči, priča dočarana posebnim vizuelnim detaljima…
Toliko smo naučili.
Valjda ne umemo bolje ako i dalje na kioscima kupujemo manipulativnu hranu za znatiželju.
I ako nemamo onaj bar naučeni (ako je izgubljen autentični) nivo poštovanja koji će nas odvratiti od nauma da trošimo druge da bismo udovoljili svom egzibicionizmu.
Ne verujem da je u pitanju samo ekonomski benefit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
