Nekad sa tugom pomislim kako nije dorastao ulozi, nekad samo zaklatim levo-desno glavom unutar te predstave/fantazije, okrenem se i izađem iz kadra. On i dalje ostane u mojoj glavi. U suzama.
Nije mi namera da ga branim, za to mu ne trebam… Nije mi namera ni da ga osudim, ni za to mu ne trebam… Pitala sam se kako bih reagovala da sam se našla na mestu Minje Miletić. Možda bih prihvatila njegov izlizani neformalni kod: „Onda bih morala da vas ubijem“, na primer.

To je šire kulturološko pitanje, rekla bih. Gledala sam predavanje jednog mudrog tipa na TED-u. Tema je bila promena fokusa u priči o zlostavljanju, budući da se svaki put kad na red dođe primer iz života nasilnika i žrtve, društvo prvo zapita zašto ostaje s njim, šta li je uradila da ga razbesni, koliko dugo opstaje u paklu… Nisu, kaže on, tema žene (ili žrtve uopšte, jer to nije monolitna grupa, tu su i dečaci, devojčice). Nasilje nad ženama, to je muški problem. Razviti jasnu svest da upravo muškarci, posebno oni na vodećim mestima, moraju da reaguju na svaki trag ubijanja ravnopravnosti, u tome je put do izlečenja društva sklonog jeftinoj borbi za moć. Dominantni se trude svim silama da se zadrže na toj poziciji. A to je moguće jedino ako one koje sistem markira kao slabije guraju ispod linije jednakosti.

Da se vratimo na gospodina koji je nesmotreno želeo da bude šarmantan na neadekvatan način i na neadekvatnom mestu. Dakle, rekla bih, nije on tema, njegov je gest (naravno, neprimeren) odraz nemoći društva da shvati koncept ravnopravnosti. Sa čim je povezano i pitanje granica.

Gospodina Jankovića ne osuđujem mnogo ne zato što je njegov komentar simpatičan (nije, čak nije ni nesimpatičan, više mi je besmislen), nego zato što od retko kog žitelja zemlje seljaka sa brdovitog Balkana mogu da očekujem da će se u svakoj situaciji ponašati prikladno.

O prikladnosti i ovo: gospodin Vučić je izjavio da je od najodvratnijih baraka gospodin Mali napravio najelitnije, najlepše šetalište u ovom delu Evrope. Sve je obavezno ekstremno. Odvratno nije dovoljno loše, mora da bude najodvratnije, a lepo nije dovoljno lepo i elitno dovoljno afirmativno.

Meni taj deo Evrope između Brankovog i železničkog mosta nije bio najodvratniji, kao što šetalište koje se sastoji od podloge i ograde nipošto nije najelitnije. Uopšte, šta je to „odvratno“, a šta „lepo“, Predsedniče?