Eskapistička kapija 1

Prisutnim novinarima skrenuo je pažnju na to da su od uloženog novca važnije emocije građana koji će se šetati meandrima trgovinsko-ugostiteljskog giganta.

Da li oni osećaju sreću, zadovoljstvo i nadu idući od lokala do lokala nasmejani, to je prema njegovom sudu glavno pitanje, a ne koliko je same građane taj osmeh koštao.

Obradovalo me je što neko osećanje građana stavlja iznad utrošenog novca, to je sasvim novo u političko-građevinskom diskursu ovde.

Nisam sigurna da njegova vizija budućnosti prodajnog i ugostiteljskog prostora na 300.000 kvadratnih metara ima neke veze sa nama, nama koji čitamo, pišemo, živimo jedni pored drugih i delimo sudbinu srpskog dana po pijacama, autobusima, knjižarama.

Evo, ne moramo da uzmemo kao primer prosečnog potrošača i šetača trgovinskim centrima Srbije. Neka bude stepenik-dva iznad prosečnog, neko ko, na primer, ima sreću da zarađuje mnogima nedostižnih 600 evra mesečno.

Verujem da će glamur i sjaj Galerije Beograda učiniti da se dotični građanin oseća divno zasenjen lepotom, da će ga obasjanost jakim svetlom učiniti razuzdanijim nego što bi to želeo i da će opojni mirisi koji mame iz trgovina i restorana pojačati njegovu nenamernu razmetljivost.

Verujem da će šuštanje kesa kad prođe kroz kapiju zaborava i dalje nositi ideju raskoši u kojoj je boravio… Ne, ne samo boravio već i u kojoj je učestvovao.

Ne znam kad će šarm uglačane podne obloge (valjda mermerne) izbledeti ali taj će iznadprosečni konzument tržišne kulture jednom shvatiti da je odlazeći u hram gde je važno osećanje posetioca ušao u eskapističku pećinu koja mu umrtvljuje čulo za realnost.

Predsednik kaže da je napravljeno nešto najlepše o čemu su mnogi maštali. Sigurna sam da jesu mnogi ili bar neki maštali o izgradnji velelepnog objekta na obali, ali iskreno sumnjam da su im pred očima bila nasmejana lica prosečnih ili maloiznadprosečnih potrošača.

Grad u kom sam rođena menja svoje lice ubrzano, a menjaju ga oni koji su ga prvi put u životu videli na ekskurziji ili oni kojima je profit rasturio estetski kantar.

Jeste važno kako se osećamo mi što svoje dane provodimo na ušću dveju reka i jeste važno da budemo srećni.

Važno je i da biramo kako će nam rasti grad. I važno je da nam zaista ne trebaju eskapistički izazovi već parkovi. Kome nije jasno da se Beograd otuđuje od Beograđana?