Evo, čak i crkva koja bi trebalo da se bavi temama nade i vere, žene ne ispušta iz usta (a navodno smo pred bogom jednaki). Te žene su čedomorke, te žene su dužne, te gospođe koje zapovest neumornog rađanja nisu shvatile ima da se podvrgnu posmatranju…

Jasno je, gospoda iz crkvenog vrha nije upućena u biološke procese. Oni su uglavnom ostali blokirani na jednom događaju iz mita ili iz prošlosti (ne bih da im ulazim u rejon) gde je gospođa Bogorodica začela onako… da prevedem na savremeni jezik a da se ne upuštam u pitanje morala… na neki sajber način. Sudeći prema njihovim izjavama, muškarci nemaju učešća u procesu začinjanja.

Slika koju imam pred očima je slika gospodina Irineja i takođe velikog gospodina Amfilohija u prvom planu sa celokupnom uniformom. Oni pričaju. U glas. Iza njih se stislo more sirotih nagih muškaraca koji se tresu od hladnoće i želje da im skrenu pažnju na sebe. Ne vredi. Crkveni krem navalio: žene pa žene (osim Pahomija, naravno, koji se malo štreca na dečačiće što proviruju ispod nogu odraslih).

Kako bi se u multidisciplinarni (crkveno-reproduktivni) pristup temi uveo i deo stanovništva iz grupe nazvane „jači pol“ (što nekad znači samo teži), moglo bi da se proglasi obavezno korišćenje prezervativa. Da dečaci svoje dečačke igračke obuku u gumene folije pa da celom svetu dozvole da živi normalno te da se odmori od demografske policije koja priča svašta jer nema pametnija posla.

Kakve to veze ima sa naslovom? Ovakve: ako pokušamo da odbrojavamo a ne da brojimo do ko zna kad u budućnost možda uradimo iz čistog straha (od kraja, s kojim se u odbrojavanju pravi bolji kontakt nego u brojanju unedogled) neke bolje stvari. Naš veliki problem je iluzija da živimo u večnosti. Ono što je danas lako može da se promeni. Svest o tome trebalo bi da nam je stalno prisutna. A nije nikada… To između ostalog znači da bi trebalo da razmišljamo pre nego što postupamo ili progovorimo. Vlada bi trebalo da odbrojava svoje dane vladanja, a verski službenici svoje dane zemaljske, jer vladu će za rezultate pitati narod (kad-tad) a „duhovnjake“ neki njihov pretpostavljeni na nebesima ili u njima samima.