U vezi s tim, nisu mi jasne dve grupe ljudi: oni koji nose klasične starke (ne primerke prekrečene u jednu boju, te su OK) i oni koji nose kačket naopako (osim ako su reperi, onda je to deo uniforme). Pritom je sasvim svejedno koliko imaju godina. Ne shvatam ih ozbiljno. Recimo, razgovaram s nekim odraslim čovekom… Možemo da pričamo o bilo čemu, čak o ozbiljnim stvarima… Iako o tome kakvu obuću bira ne razmišljam, iznenadim se kad mu na nogama ugledam starke. On zauzima u tom trenutku drugu poziciju kod mene. Nije više sredovečni muškarac, postaje sredovečni muškarac u starkama, a to nosi poruku. Za njega verovatno jednu, za mene sasvim drugačiju: not cool. A sve što je izgovorio pre kobnog uvida ima manju težinu.
S druge strane, kad vidim Edija Ramu na briselskom sastanku s Federikom Mogerini u crnim patikama čiju marku sam jedva uspela da odgonetnem posle više sati gugl forenzike (lakosta, mada ne mogu da tvrdim), čuđenje je manje a rezultat pozitivniji. NJegove su crne patike možda neprikladne, ali vrlo lepe i dobro uklopljene. Trenerka je, naravno, mogla da izostane, međutim plavi sako i obuća skroz su OK. Napominjem, gospođa Mogerini je imala sandale s otvorenim prstima, a to mi se čini kao neumesniji izbor od lakosta crnih patika.
Ako izostavim naše neumorno koškanje i udarce ispod pojasa, pa sve teške emocije koje mogu da se pokrenu, moram da kažem da u njegovom skoro tinejdžerskom revoltu ima neke energije. Pogađa moju frekvenciju kad priča o bojama. Gledala sam ga na TED-u. Za početak, bio je u odelu… obuću nisam videla… I govorio je o tome kako je sredio Tiranu. Krenuo je tako što je ofarbao staru sivu ofucanu zgradu u narandžasto. Zvaničnik EU je negodovao i zahtevao da se napravi kompromis, a on je izjavio da je kompromis u bojama siva i da to ne dolazi u obzir.
Stanari sređenih zgrada počeli su da se osećaju bolje. „Lepota je, kaže on, ljudima dala osećaj zaštićenosti.“
Izašao je pre dva dana kraći intervju s Ramom u Blicu. Novinarka, prirodno, nije odolela izazovu, pitala ga je da li mu stilista pravi odevne kombinacije. Aleksandrov prijatelj, kako sam sebe naziva, na pitanje se nasmejao i odgovorio da je sam svoj stilista.
Šta god mediji govorili o njegovoj neprimerenoj ležernosti, rekla bih, njemu je uspelo. NJegov stil postao je predmet razgovora, a on je postao malo više čovek i malo manje isključivo političar.
Proglasavanje Edija Rame za modnu i stlsku ikonu spada u istu kategoriju kao i nosenje klasicnih starki od stranu sredovecnih muskaraca. Mnogo nije cool. Tesko da se neko moze shvatititi ozbiljno nakon priznanja da "gugla" marku Raminih patika i neko koga impresionira jedno neotesano, nategnuto i tragikomicno izigravanje lezernosti od strane Edija Rame ili to sto je stracare prefarbao da budu sarene. Uostalom, da li za ovakav "clanak" uopste ima mesta u jednom navodno ozbiljnom i profesionalnom listu?
Postovano Srozavanje, ne kaze se od stranu, vec od strane, ukoliko niste iz juznog dela nase zemlje, sto nije nemoguce.. Sto se starki tice svakako spadaju u sam vrh kica I neukusa,. Svi provincijalci sa kojima sam bila prinudjena da studiram su iskljucivo nosili upravo njih. Zasto se gospodja Savcic ne bi bavila izgledom Edija Rame? Gospodja pise za Pop Up. Mozda da ipak malo razmislite pre pisanja komentara.
@mila dimitrijevic
Pre svega, da li bi bili tako ljubazni i otkrili nam koje marke patika poseduju i nose ovakvi "ubercool i uberurbani" rodjemi u centru Menhetna kao sto ste vi? Kojim ste to patikama parirali provincijalcima i pokazivali gde im je mesto? Kao drugo, naravno da je dozvoljeno pisati o tom "istancanom" i isto tako, "ubercool" stajlingu Edija Rame i padati u trans kada isti obuce patike, trenerku i sako, bas kao sto je sredovecnima i provincijalcima dozvoljeno da nose "klasicne starke", samo obe pojave su not cool. Kao trece, vi ste neka prijateljica kolumnistkinje te izigravate advokatkinju doticne ili ste mozda sama kolumnistkinja? To ne da je not cool nego je i tragi-komicno.
Ne moramo deliti kolumnistkine modne preferencije (ja ih, na primer, ne delim), ali je potpuno jasno da one pokreću njene stavove u ovom tekstu. Za razliku od toga, komentar koji potpisuje Srozavanje pokreće nacionalizam.
Edijev styling je svakako bizaran u okruzenju uniformisanih politicara, ali kao takav, prilicno duhovita poruka i naciji, narodima u okruzenju, a prevashodno evropskom establishmentu. njegovu lezernost shvatam kao pobunu protiv diskriminacije koju politicari "nerazvijenog" balkana, inace krotko prihvataju od "razvijene" Evrope. Njegov se tinejdzerski bunt sasvim lepo uklapa sa mentorskim stavom Evrope o balkanskim politicarima kao nezrelim, hendikepiranim, nesamostalnim, bez prava na nezavisne odluke, cak i po pitanju gradskih fasada. Nipodistavanje prava na samostalnost svoje nacije, kao i prava na autenticnu politiku, Edi dozivljava kao neuporedivo sustinskiju nepristojnost od bilo kakvog odevnog gafa u svetu uniformisanih poslusnika . Ako pogledamo naseg vodju, on bira da prikaze neku vrstu artikulisane frustracije nepravdom. Uniformisan, a tuzan nad svojom neslobodom, u svom ekstremu, zajedno sa Ramom, kuburi sa neuverljivoscu, optuzen za nepotrebnu patetiku. melanholija moze da posluzi introspektivnom i kontemplativnom intelektualcu. daje predah od imperativa dnevne produktivnosti i okrece ga dubljem samopreispitivanju. Melanholicni politicar zraci nepotrebnim defetizmom. umesto tog " unutrasnjeg dijaloga, kolebanja ili kako ga je definisao", covek bi radije da svedoci njegovim odlukama, pod njegovom punom odgovornoscu. Rama je mozda podjednako neodlucan, ali njegov razigrani decacki bunt je bar izraz samosvesti o apsurdu svoje objektivne pozicije " vecitog djaka u klupi evropskog parlamentarizma"
Sta izazvase Starke??! Mislim da bi kolumnistkinja s punim pravom mogla da dobije honorar za promociju ALL STAR.
Ne znam sta je bio cilj ali ovde su se upecali i otkrili i nacionalisti i malogradjani i frustrirani ….mora da ipak ima nesto u tim Starkama.
Nekad je granica između pristojnog i vulgarnog bila jasna na svim poljima, pa i u odevanju. Danas te granice nema. Masmediji nas bombarduju nepojmljivim odevnim kombinacijama i žene nisu uvek u stanju da se snađu. Mogućnost izbora je bezobalna, traži se originalnost po svaku cenu, a da li će ona preći u banalnost, zavisi od ličnosti koja bira. Tako je u celom svetu, i na Balkanu i u Americi. Jedna od posledica tog trenda je ukidanje školskih kecelja, pa deca idu u školu svakako obučena.
Kraj modnih standarda počeo je s Koko Šanel. Ona je uvela muške pantalone u žensku modu, iskombinovala nezamislive stvari, povezala sportski i damski stil. Danas se u tom spajanju nespojivog otišlo do krajnosti. Više ne važe pravila o tome šta se sa čim slaže, može da se nosi šareno uz šareno, torba i cipele različitih boja… Standard je nestao i kad su veličine u pitanju. Brojevi su se nekad razlikovali od podneblja do podneblja, a danas je globalizacija dovela do univerzalnih oznaka XS, S, M, L. Ipak, razvijen svet je zadržao i svoje veličine. Mi nismo. JUS je prevaziđen, a naši brojevi su sada slični nemačkim. Broj 38, koji je po JUS-u odgovarao ženama sa strukom do 65 centimetara, odgovara onima čiji je struk do 71 centimetara.
Posedovanje brendiranih stvari ne može da stvori ženu od stila. Stil se ne kupuje markama i skupim stvarima, stil se gradi godinama. Svaka žena treba da bude posebna i da odećom tu svoju jedinstvenost istakne. A to se ne postiže skupom garderobom već dobrim, efektnim detaljem i smelim kombinovanjem garderobe.
eđutim, marka ipak nešto znači. Kad kupujemo firmiranu odeću, zauzvrat dobijamo dobar dizajn i visok kvalitet. Skupe stvari izrađene su od kvalitetnih materijala, imaju sjajne desene i dobrog su kroja. Zato je uvek bolje kupiti jednu kvalitetnu stvar nego pet jeftinih. Moći ćete da je nosite više sezona, a uz nju će i manje kvalitetni komadi izgledati kvalitetnije.
Nabavite dobar kaput ili mantil, jer to se vidi kad šetate ulicom. Bela ili crna košulja dobrog kroja može da posluži i za dnevne i za večernje varijante. Ne žalite para za neutralne ključne komade, oni idu uz sve i sjajno se nadograđuju detaljima. Na upečatljivim komadima prištedite.
Tragikomicna je ta fascinacija srpskog kvazi-urbanluka Ramom i njegovim ljakse stajlingom i pojavom u rangu Kebe ili Palme. Nema tu nikakvog stila ni poruka ni lezernosti niti Rama uspeva da impresionira bilo koga osim gore pomenute ekipice.