Meštani ovog mirnog sela poznati su po tome što su odvratili kralja DŽona od namere da ih poseti, svesni pustoši koju bi kralj za sobom ostavio. U to doba, u pitanju je srednji vek, vladalo je ubeđenje da je ludilo zarazno, te su se oni pravili ludi i, naravno, kralj ih je zaobišao. Zato su posle mnogo vekova, u svom američkom konceptualnom surogatu, dobili Betmena, da ih izbavi od opasnih zlih demona.

Još kao mala maštala sam o legendarnom gradu uvek na granici destrukcije i zgodnom dasi u crnom trikou sa opasnim autom, krilima i kućom punom gedžeta. Želela sam da nas spase od komšija koji deci brane da vrište po parkovima u vreme odmora ili da zabrani nastavnicima da nas obasipaju domaćim zadacima.

Sad kad sam porasla, Betmen je stigao i radi uveliko. Slušala sam ga kod Marića i zadivljena sam… Razmahao se punom parom. Istina nije u trikou (šteta), ne ume da leti (ipak, kao da poznaje i tu veštinu uvek je na pravom mestu, prisutan) i njegovi gedžeti nemaju filmsku moć, čak ni neku stabilnu građevinsku. Ali zato, u borbi sa silama mraka izvojevao je svom gradu jelke, svojim trudnicama 84 evra po detetu, svojim sugrađanima poslove u fabrikama za mašinama, nove fasade, turiste u buljucima itd.

Simpatičan mi je bio stari LEGO slogan: Uvek budi svoj… ako ne možeš da budeš Betmen! Moram gospodina gradonačelnika da pohvalim: odlučio je da bude Betmen, pošto nije uvek (sav) svoj… I tako svima nama koji smo se ložili na mračnog viteza ostvari san i omogući nam da bar živimo u mračnom gradu iz stripa, ako već ne možemo da živimo u manje mračnoj realnosti.

NJegove su moći zadivljujuće, međutim, ne koristi ih u punom obimu. Mogao bi da nam obezbedi još neku donaciju koja bi bila pun pogodak za mamljenje turista: recimo, šta bi falilo da poradi na tome da nam se sam Deda Mraz donira glavom i bradom, a pošto je on perverzni čika koji voli u krilu da drži devojčice, u ime njegovog što dužeg boravka (dobrovoljnog i dobrotvornog) mogle bi da nam se doniraju i Viktorijine anđelice i Umpa Lumpe i još neki zanimljivi turistički mamci.

Domaći Betmen, posmatram ga pažljivo, pred kamerama, udivljen svojim uspesima, priča li priča, rekla bih, zaboravivši da su Gotamci lažirali ludilo da nisu bili stvarno blesavi.