Pokušala sam da odgledam njihovih 11 rundi skraćenih na šest minuta, pa ipak nisam uspela. Fascinira me i užasava u isto vreme ideja (stara koliko je star čovek… ili bar dvojica) da se dva tela tako mlate do besvesti. Da bih malo unapredila svoje znanje o boksu provela sam pola sata na Jutjubu trujući se tehničkim i netehničkim nokautima i još tri sata u udobnoj fotelji sa duplom dnevnom dozom čokoladnog mleka od soje lečeći se od Jutjub prizora. Taman što sam pomislila da je greška u meni, jer toliki auditorijum urla od sreće i milja kad se po ringu prospe mlaz krvi ili znoja, dok meni pripada muka, kad… nađoh na FB komentar jednog momka (Nenad). Kaže on: ako je boks plemenita veština, onda je streljanje estradna priredba. Like!

OK, ukusi su različiti… Ipak moj predlog bi bio da „sportisti“ za svoje primitivne potrebe da saznaju kome je veći koriste lenjire i krojačke metre, a da svoja tela tako fino od prirode sazdana i po teretanama doterana sačuvaju za diskoteke, striptiz barove i naslovne strane/duplerice.

Drugi pobednik je, takođe Britanac, Mark Selbi (da ostanem u domenu sporta, ovog puta prijatnog, koji ne pokreće bes i gađenje). U ponedeljak je ponovo osvojio Šefild. U toj džentlmenskoj igri (rekla bih plemenitoj, ali imam otpor prema navedenom pridevu) ovaj lepi tridesettrogodišnji svetski prvak potvrdio je svoje mesto na rangirnoj listi. On mi je prvomajski praznik začinio izvrsnim snukerom.

Ostalo mi je još sto pedeset reči za najlepšu ženu, DŽuliju Roberts. Časopis Pipl joj je peti put dodelio ovu titulu. S punim pravom. Godine prolaze, a ona očarava gde god da se pojavi. Iako imam prilične zamerke na neke filmove u kojim je igrala (pre svega na film „Lepa žena“, koji smatram jednim od najperfidnijih načina da se proklamuje hipertrofiran maskulin svet, pa stvara savremena bajka gde je glavna junakinja inferiorna žena kojoj treba spas, utemeljena istina i u srednjovekovnoj obradi lika Marije Magdalene), kad je vidim na ekranu, ulepša mi makar trenutak. Pipl je prvi put uz nju ovaj epitet stavio pre dvadeset šest godina. Da… bila je i ostala najlepša.

U vezi s tim, ne mogu da se ne zapitam koga bismo mi Srbi izabrali za najlepšu (ne odnosi se na takmičenja pod organizacijom Vesne Jugović)… Soraju? Natašu Bekvalac? Neku drugu, nepoznatu starletu? Nadu Macuru zbog zasluga ili Stoju zbog kilometraže?