Kako to u životu biva, bar u mom životu, stvari se podudare i tako otkriju da su koncepti po kojima delamo izomorfni i krnji (ili lažljivi).
Gledala sam očaravajuće pejzaže Grčke u emisiji kojoj je cilj da nas namami u agenciju koja će nas povesti na rajska ostrva sa tirkiznim morem i robusnim stenama što se u kaskadama sunovraćuju u talase.
Istovremeno sam, želeći da iskoristim čari “crnog petka”, jurcala po sajtovima tražeći usisivač.
Napravila sam uži izbor i počela da zivkam prodavnice (zapravo kol-centre, jer prodavnice uglavnom ne oglašavaju svoj broj telefona, a na mejlove ili ono što nude kao „podršku“ za kratka pitanja ne odgovaraju) kako bih saznala nešto više o izabranim modelima.
Vrlo predusretljiva operatorka pročitala mi je iz svog sistema sve što poseduje, ali informaciju zbog koje sam i zatražila pomoć jednostavno nije imala.
Njen savet je bio „idite do prodavnice i pogledajte, na kutiji sigurno piše“.
Dakle, imamo mogućnost da, hvala vremenu i svim tehnološkim mogućnostima koje ono nudi, ne izlazimo na kišu i vučemo se od radnje do radnje (često po tržnim centrima), već da iz tople sobe naručimo šta želimo i sačekamo da nam roba bude isporučena.
S druge strane, o samoj robi trebalo bi da saznajemo tako što idemo u te iste radnje po toj istoj kiši i gledamo u kutije.
Sistem možda nije zakazao, ali svakako nije sazreo.
Sistem koji vam nudi udobnost.
To je valjda odnos između šire slike i detalja koji nas se i te kako tiču, verovatno čak više od šire slike.
Namame nas azurna boja mora i nebo bez oblačka, stene o koje se lome talasi.
Međutim, kad se nađemo na tom mestu žudnje, u moru su meduze, stene nam cepaju kožu tabana, sunce nam topi misli i oduzima snagu, a nebo bez oblačka ne nudi nikakvu zaštitu.
Razume se, ozonske rupe naše obnaženo telo željno udobnosti više nego lepih slika, nude štedro UVA i UVB zracima.
Baš nalik na kadrove koji prikazuju vanrednu lepotu i neponovljive trenutke odmora, mnogo šta je samo pusto obećanje “sreće” ili rasterećenja.
I predusretljivi operatori i koncept onlajn trgovine.
Koliko puta sam jurcala kući kako bih nastavila da iščekujem pošiljku, koliko puta sam odložila dogovore jer su upadali u termin od pet do sedam radnih dana, navijala sat za 8 ujutru i kad nisam bila obavezna da ustajem rano…
Ipak, te subote, sačekala sam vrhunac ulepšanog koncepta: otići do prodavnice kako bih videla šta ću naručiti preko interneta.
Nisam otišla, rizikovala sam i tek ću videti šta sam kupila kad mi usisivač donese kurirska služba.
Tada ću imati ambalažu pa ću biti u prilici prodavcima da dojavim šta na kutiji piše, u ime podrške svima koji se budu zapitali detaljnije o malom kućnom aparatu sa sajta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
