Više puta sam čula od raznih ljudi, često od pisaca i slikara, da je prvo što u nepoznatom gradu obiđu pijaca.
Dopada im se vreva, nekad vika, eksplozija boja.
Kažu oni koji vole te vašare sa poljoprivrednim proizvodima da se na pijaci saznaju i mnoge tajne, da se vidi duh mesta. Možda.
Voća i povrća ima i po prodavnicama u kojima vlada kakav-takav red, pa ja pijace izbegavam.
Ono što je za ljubitelje meteža živost, meni se čini haosom. Ne možete da prođete tri tezge, a da vas ne pregaze nečija kolica ili da vas bar pet puta gurnu.
Trgovci se deru, dovikuju šale ili provokacije, deca koja su primorana da prate bake ili deke vrište, ovi ih cimaju, pa ih izgube, pa ih dozivaju.
Očevi se ponekad vraćaju od kuće jer su dovukli sve po spisku, ali ne i mladunče koje su sa sobom poveli.
Oni unezvereno jure oko tezgi i dovikuju dečje ime, saginju se i beče oči.
Istina je da su boje čudesne, vire preko rukava kupaca koji muljaju po gajbicama.
Ali da bi one „propevale“ potrebno je izbaciti ljude i smiriti dreku, počistiti kadar od vizuelnih i akustičkih mrlja. Ovako samo učestvuju u histeriji za sva čula.
Od te dinamike koja se obruši na pijačnog izbegavatelja prinuđenog da se uključi u ludnicu zdrave hrane (mada je pitanje koliko je baš ta izložena hrana zdrava) u nedelju ujutru nije bilo ničeg.
Pijaca je napokon imala elemente koji su po mom ukusu, bila je prazna i tiha.
Cela tri trgovca na celom Đermu, a i oni sakriveni u najlon kojim su pokrili darove prirode i iz koga proviruju kad neko zađe među tezge.
Mogla sam da se šetam po negaženom snegu prolaza i uživam u miru koji je nedeljom ujutru dok veje, dok hladnoća utišava sve što proguta, jedinstven, neponovljiv, nepoznat ijednom drugom danu, ijednom drugom godišnjem dobu.
Razume se, šta sam tražila nisam našla, deka koji prodaje čajeve nije bio otkako se temperatura spustila sa prijatne jesenje.
Ali, iskustvo je bilo korisno.
Ne samo zbog napokon umirene pijace i pahulja koje su se spuštale u spiralnom padu iz belog neba i činile da se osećam kao u staklenoj kugli koju donesemo iz nekog grada i smestimo na policu, pa je onda nikad ne protresemo da pokrenemo bele kuglice koje ožive keramičke znamenitosti, markere mesta.
Ne zbog čistog vazduha koji je nestao sa ponedeljkom.
Zbog važne informacije koju izbegavam da uključim u planove koje pravim ili odluke koje donosim: moji su izbori nefunkcionalni.
Eto, pijaca, ovakva pusta, stvarno mi je dala odgovor na pitanje koje mi počesto iskrsne.
Moram da priznam poraz, pijaca zna tajne. Zato hvala neažurnim službama na totalnom kolapsu, nedelju su mi učinile nezaboravnom!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
