Našla sam na netu tekst sa naslovom: Is SpongeBob gay? Neki tvrde jedno, neki demantuju, ipak ostaje podatak da se figurice sa junacima ove franšize prodaju (i to dobro) baš u prodavnicama čiji su posetioci homoseksualne orijentacije. U tekstu, Stiven Hilenburg (inventivni tvorac) kaže da razume zašto pripadnici gej populacije reaguju na crtani film, budući da on širi ideju tolerancije i različitosti.

Ostavila bih po strani to što s vremena na vreme Sunđer Bob i Patrik završe jedan drugom u zagrljaju, kao i neke stereotipe koji nagoveštavaju da podvodni svet nije strejt, zanimljivije mi je pitanje uloga u situacijama kad junaci kopiraju nas.

U epizodi Uspavanka za Ljuskara Em, Sunđer Bob i Patrik nalaze malu bebu školjke i, kako je ona nejaka, odlučuju da je usvoje. Kratko se natežu oko toga ko će biti majka. Ovu funkciju dobija Sunđer Bob iz nekog sasvim besmislenog razloga. Sve nadalje liči na seksističku crtanu obradu motiva patrijarhalne porodice, gde žena radi doslovno sve pa u tom procesu načisto propada, a otac folira i džabalebari. Ovde mogu da prihvatim inicijalnu ideju da junaci budu seksualno neodređeni ili neseksualni jer je sve čista imitacija, ali pitanje tolerancije mi je mutno… Naime, jasno je da su poruke o toleranciji skrivene i pokreću se samo preko reakcije na ironiju kojom je obojena roditeljska situacija, ali nisam sigurna da to do publike može da dopre na pravi način, te da u rezultatu može da ima otvaranje kanala za podelu slobode i podelu odgovornosti. Naravno ne obavezno vezano za navedene uloge, već sve društvene uloge koje uzimamo.

Dakle, pitanje koje mi je ostalo posle ove epizode, a uz znanje o nameri velikog tvorca sveta u Tihom okeanu, jeste ovo: bili gej ili strejt ili nešto treće (bez rodnih ili seksualnih određenja), možemo li da postupamo drugačije ili ostajemo zarobljeni u uloge na koje smo navikli? Ili, da ne idem tako daleko… Može li bar crtani film da nam ponudi nešto čega nam nije preko glave?