Licemeri s prve adrese davno su ponizili Južnoafrikanku sumnjom u njen ženski pol, pa je primorali na testove za dokazivanje viška testosterona, onda joj prilepili etiketu „biološkog muškarca sa ženskim rodnim identitetima“, da bi je na vrhuncu nepravde i dvostrukih aršina, krijući se iza svojih novih pravila za „slučajeve“ tog tipa, beskrupulozno ucenili hemijskim procesom dovođenja u ravnopravan položaj s „običnim“ srednjeprugašicama.

Dvostruka olimpijska šampionka i kontinentalna prvakinja, s gomilom raznih medalja na duplo kraćoj deonici i 1.500 metara, odbila je dozvoljen doping (?!) i izabrala da ostane to što jeste. Krupne građe, netipičnog lica, negracioznog hoda, sitnih grudi, jakog glasa… Nije htela da dira datu brzinu i izdržljivost ni ugrožava sopstveno zdravlje, a CAS je u duhu fašističke ideologije o višim i nižim ljudskim bićima, odbio žalbu Semenje i samo pečatirao monstruoznu kaznu IAAF za neposlušnu Kaster.

Da je koristila anaboličke agense, androgene steroide, stimulanse, diuretike, krvni doping, stimulanse… propustila bi par sezona i ostala bez nešto medalja, pa se vratila na stazu. Ovako je osuđena samo zato što tako rođena nije pristala da nasilnom promenom hormonskog statusa postane kao sve druge koleginice – prosečna, što bi je već u 28. godini moglo oterati u prinudnu sportsku penziju.

Da li bi tako stradala da je plavooka brineta, rođena u Berlinu, na primer?