Uzimala, davala 1

U, aplauzima nagrađenoj, britkoj konstataciji/apelu/predlogu/ideji „država ne treba da daje nijedan dinar Partizanu i Crveni zvezdi“, izrečenoj tokom jedne tribine na Pravnom fakultetu u Beogradu, sažet je sav nagomilan jed osvešćenih poreskih obveznika.

Svakoga kome je preko glave sistemskog zavlačenja ruku u njegove džepove i arčenja tih para na saniranje štete od diletantskih ili, još gore, pljačkaških politika rukovodstava crveno-belih i crno-belih, u prvom redu njihovih fudbalskih i košarkaških sekcija. Sitih „ali, tako je uvek bilo“ alibija i prepucavanja u stilu „dok su vaši bili na vlasti vi ste bili na državnim jaslama, što se sada bunite“, jer ih samo bole i žeste brisanja gumicom bankarskih kamata ili celih kredita klubovima čija bi propast, mož misliti, urušila kompletan sport.

Umornih od galantnog pokrivanja evropskih licenci, mazohističkog tolerisanja dugova javnim preduzećima, žmirenja na jedno oko za preskakanje obaveza poreznicima… I, možda, najviše od svega od bahaćenja u dovođenju stranaca, često sumnjivog kvaliteta.

Samo zbog toga što moćnici na lokalnom ili nacionalnom nivou navijaju za jedne ili druge, pa im nikada dosta njihovih trofeja i evropskih bitaka. I istovremeno ih „reketiraju“. „Fudbal prljaju oni koji su tu iz svog interesa.

Ako mi kažete da je pomoć fudbalu što neki predsednik opštine ili lokalni funkcioner da klubu 100.000, a taj tim „slučajno“ vodi njegov brat ili prijatelj… I to je pomoć fudbalu od države? Ma, to je zloupotreba fudbala u političke svrhe“ – druga je turobna istina prevaljena preko Miloševićevih usta. Jer, zaista, koliko država daje večitim rivalima toliko im i uzima, preko svojih odanih „vojnika“ u upravama.

Nekada je to globa u novcu, koji završava u sivoj zoni, a nekada zloupotreba organizovanih navijača u svrhu ličnog ili partijskog marketinga. Zato će proći još mnogo vode Savom i Dunavom dok se ne desi ozbiljna i obimna privatizacija u srpskom fudbalu i sportu uopšte. I(li) neki od velikana sami „ugase svetlo“ i krenu ponovo iz početka.