Biće napeto

Kao vlasnik uvučen sam u užurbani dnevni ritam vođenja preduzeća, ali moram da usmerim svoj um ka široj slici i gledam ono što se dešava u ekonomiji. Da li treba da se oslanjamo na ponovno otvaranje granica i procvat međunarodnog poslovanja ili da igramo na sigurno sa bližim tržištima? Odgovor je – pomalo oboje.

Prošle godine bili smo svedoci (korisnici) pandemijom izazvane globalne masovne državne intervencije koja je sprečila jedan od dva bankrota u EU i jedan od tri bankrota u SAD. To je, s jedne strane, bilo pozitivno. Ali, s druge strane probudilo je inflaciju.

Povratak inflacije posle lagodnih godina zasad ne bi trebao da bude zabrinjavajući. Ali svaki privrednik zna da mora da izračuna kako da svoje troškove i poslovne kalkulacije što tačnije uskladi sa novim, inflatornim nivoom.

Ko se odluči da pravi zalihe napraviće najveću grešku jer je reč o imovini koja se neće moći monetizovati (unovčiti). Zbog toga je, na primer, velikih deo evropskih tekstilaca prošle godine stavio ključ u bravu.

Vlast, sklona raznim vrstama euforija, obećava nam liderski rast privrede iduće godine. Važnije je da mi privrednici budemo oprezni u pogledu prekomerne potrošnje u vreme tog buma (ako se dogodi).

Pozitivno okruženje može ohrabriti mnoge vlasnike preduzeća da se upuste u avanturu prekomerne potrošnje.

Preduzeća koja prekomerno troše mogla bi na kraju dana da imaju problema s plaćanjem i ostanu dužna poslovnim partnerima.

Ipak, ključni izazov je što budžeti naših kompanija zahtevaju nove, veće izlazne cene i mi to moramo da branimo pred potrošačima.

U razdoblju do Nove godine kod svih kompanija koje imaju kontinuirane isporuke očekuju se novi, moguće tvrdi, pregovori s dobavljačima oko cena.

Nešto od te atmosfere već smo doživeli u građevinarstvu kad su cene počele drastično da rastu.

Sada sledi, i to kupci stanova i poslovnog prostora treba da znaju, ugovaranje obavezne klizne skale, gde će se zavisno od porasta cena repromaterijala korigovati ranije dogovorena cena.

Logistika-distribucija-saobraćaj, hladnjačari, metalska, hemijska i elektro industrija… svi će kalkulisati s većim troškovima, u proseku bar 10 odsto, u krajnjem ishodu rast cena mogao bi da bude pet odsto.

Inflaciju će podstaći i poskupljenje energenata. Javnost u Srbiji naivno veruje da će se stvar rešiti ako struja poskupi samo za industriju a ostane jeftina za građane. E, pa baš neće moći!!!

Naravno, da ćemo mi proizvođači višu cenu struje (procentualno) ugraditi u finalnu cenu naših proizvoda i tako ćemo poskupljenje struje faktički preneti na građane-potrošače. Zar neko danas stvarno veruje da struja, u ovakvoj energetskoj krizi, može da bude jeftina za građane Srbije?

Deo građana nesumnjivo je zainteresovan da njihove zarade (ali i penzije) prate inflaciju. Kako to izvesti?

Mogu da zamislim kako će država kao poslodavac populistički reagovati pred izbore. Mi privrednici ne možemo da se ponašamo kao država. Ostaje nam da izračunamo koliko je moguće povećati zarade tek kad ga uparimo s povećanim troškovima sirovina, repromaterjala, energije, kapitala.

Šta će se dalje događati zavisi od toga kako će vlade delovati u narednim mesecima. Neke su počele da ukidaju mere podrške, a neke centralne banke podigle su kamatne stope.

Jedno je sigurno. Biće napeto u 2022. godini.