Foto: Pixabay / mhouge

To je moj utisak o početku rada Lidla u Srbiji. Ali, sleći će se i ta euforija. Ostaje nepobitna činjenica da je Lidl došao u Srbiju i da će taj dolazak u bliskoj budućnosti promeniti sudbine većine domaćih trgovaca, pa i mnogih domaćih proizvođača. Šta god mislili o reakcijama političara i potrošača na otvaranju, ne treba smetnuti s uma da je Lidl najveći diskontni trgovinski lanac u Evropi. NJegov godišnji prihod značajno nadmašuje godišnji bruto domaći proizvod Srbije.

S pravom, od takvog konkurenta, strahuju trgovci, jednako mali i veliki. To je tako velika kompanija da može da izdrži da na ovom, ili bilo kom drugom, tržištu izgubi dosta novca dok se na njemu ne etablira. Mogu da naslutim da su oni planirali da na srpskom tržištu imaju gubitak u narednih pet godina. Primera radi, mineralnu vodu jednog domaćeg proizvođača Lidl prodaje 19,5 odsto ispod nabavne cene. Činjenica je, međutim, da je došao da ostane trajno. Lidl donosi asortiman, kvalitet, kapital i tehnologiju. Za tržište i mušterije, to je dobro.

Ali, tim prednostima Lidl će neke dućane zatvoriti a mnogim vlasnicima zagorčati život. Konkurencija će imati velikih problema. Neki će morati ozbiljno da zasuču rukave a drugi će biti primorani da se preračunaju kako bi sačuvali kupce. Nije isključeno da ionako skromna trgovačka zarada (marža) bude još manja. Ulazak Lidla na srpsko tržište mogao bi dodatno da oslabi sitne trgovce ali i veće lokalne trgovinske lance. Ima trgovaca kojima će Lidl u pojedinim gradovima oboriti 40, pa i 50, odsto prometa. Oni moraju biti spremni i da zatvore svoje radnje. Ono što ne bi smeli da rade je da uđu u rat s Lidlom. Suludo bi bilo da pomišljaju da se biju s tako moćnom kompanijom. Bolje bi im bilo da ostanu to što jesu i da iskoriste prednost poznavanja specifičnosti lokalnog tržišta koje Lidl kao veliki predator ne vidi.

Mnogi će reći, a ja delim to mišljenje, da je ono što će događati posle dolaska Lidla u Srbiju samo primena zakona tržišta po kome velike ribe gutaju „ribe pljuckavice“. Tržište je nemilosrdno.

Hoću da kažem da ni ja, a verujem da tako misli i većina mojih kolega, nemamo ništa protiv ulaska Lidla na srpsko tržište.

NJegov dolazak otvara još jednu temu. U poslovnim krugovima priča se da iza Lidla stoji njegova država. Iza Lidla je, međutim, stala i naša država od koje je on skoro duplo jači. Maksimalno mu je izašla u susret i dobio je sve što je tražio. I to je dobro. Nama poslovnim ljudima nije nimalo lako da se na tržištu borimo s kompanijom koja ima podršku dve države. Bilo bi nam lakše kad bi barem imali ravnopravne uslove, da ne kažem da bi naša država mogla bar malo da naginje na stranu svojih trgovaca.

Bojim se da mnogi ljudi nisu svesni da svakim dolaskom stranog trgovinskog lanca pada kapacitet domaće proizvodnje i da posledice toga mogu biti teške. Video sam da se u pojedinim medijima likuje kako će Lidl na svojim policama imati više od 350 proizvoda srpskih fabrika. Taj podatak ne mora biti pozitivan za Srbiju ako se ispostavi da tih 350 proizvoda u vrednosnom izrazu čini 0,5 ili jedan odsto ukupnih nabavki Lidla. Dakle, taj benefit je minoran za srpsku industriju.

Verujem da bi naša privreda imala više koristi ako bi u Srbiji postojao jak domaći privatni trgovački lanac. On je najveći kanal za plasman domaće robe. Najbolji primer je hrvatski Konzum koji je najveći kanal za prodaju robe hrvatskih proizvođača, a na tržištu postoji značajna konkurencija evropskih ritejlera.

Zato, u danima kad se radujemo dolasku Lidla, mislimo i o tome.

Ime autora poznato redakciji