Mala velika pobeda 1Foto: Pixabay/Mhouge

Veliko je nezadovoljstvo među preduzetnicima i vlasnicima radnji. Pored krize koja nam uništava poslove, suočavamo se i sa sve gorim merama režima Aleksandra Vučića. Vlast svakodnevno izmišlja načine da od nas privrednika otme što više para.

Ekološka taksa, naknada za spoljne natpise na radnjama, taksa za odvodnjavanje i skandal s retroaktivnim oporezivanjem frilensera pokazuju kako se pogoršava poslovni ambijent, koji nas destimuliše da se bavimo preduzetništvom. Te mere direktno nam otimaju deo prihoda i povećavaju troškove poslovanja.

Predsednik države, baveći se poslom za koji nije ustavno ovlašćen, pokušava da nam „zamaže oči“ time što će našim radnicima udeliti pola minimalca a nama, vlasnicima preduzeća i radnji, produžiti opciju „garantne šeme“ za kreditiranje. Na ovom primeru vidi se podvala vlasti.

Dakle, država najpre od nas otme pare, ne pitajući imamo li mi kapitala za nastavak proizvodnje, a zatim to što je pokupila vraća nam mrvice, kobajagi kao državnu pomoć.

Suština je da vlast pokaže stvarnu moć i navodnu brigu za privredu. Zar nije jednostavnije da država uopšte ne zavlači ruku u naš džep, pa da nam posle deo tog novca vraća, nego da nam ga ostavi da sami raspolažemo s njim prema potrebama svog posla?

Ništa predsednik države nama ne daje iz svog novčanika, a takav utisak želi da ostavi u javnosti a mi privrednici treba da smo mu zahvalni na tome.

Znamo mi da je to manipulacija. Zato i raste nezadovoljstvo u poslovnim krugovima koji nisu pod kontrolom režima. Nisu nezadovoljni samo krupni kapitalisti, mnogo više bes tinja među vlasnicima radnji i malim privrednicima.

Ovde ne govorim o partijskim „privrednicima“ koji disciplinovano izvršavaju obaveze iz neformalnog ugovora napravljenog sa SNS-om, što podrazumeva dodatni trošak u vidu partijskog reketa. Govorim o sve glasnijem gunđanju privrednika koji gledaju samo svoja posla u biznisu.

Nastavi li Vučićev režim da nas pljačka i svaki dan uzima od nas na osnovu nekog novog nameta, proći će kao Boris Tadić. Izgubiće vlast. Mnogo brže nego što očekuje. Oteraće ga privrednici, a ne politički protivnici.

Da se razumemo, nije ovo nikakva politička pretnja, to je život. To što država povećava namete i uvodi retroaktivne poreze povećava troškove poslovanja vlasnika biznisa, ali kasnije se odražava i na materijalni položaj naših radnika, njihove plate biće manje.

Nikakvim polovičnim minimalcem vlast neće moći da ubedi naše radnike da im na taj način pomaže. Radnici u privatnim firmama znaju da bi im vlasnici i povećali plate i uložili u nove poslove da nam država stalno novim nametima ne otima novac i potom ga deli na kašičicu.

O toj opakoj praksi i njenim posledicama mora da misli Aleksandar Vučić kad kreira ekonomsku politiku.

Čini mi se da mu više ne vredi potkupljivanje s pola (ma, ni sa dva) minimalca, toj demagogiji ističe rok trajanja. Vučićeva vlast počinje da se ljulja tamo gde se prave pare. I to je logično, jer država ne može opstati na onima koji glasaju za život nego na onima koji rade za život. A to znači sasvim drugačiju ekonomsku politiku u kojoj se privrednici osećaju komforno i u kojoj mogu da prave pare.

Vučić je nešto naučio iz sukoba s frilenserima. Njegov trenutni ustupak nije samo taktičke prirode. Preovladao je strah od gubljenja podrške među privrednicima i, na kraju, gubitka vlasti.

Zato je povlačenje primene propisa o retroaktivnom oporezivanju mala pobeda za frilensere, ali velika za sve privrednike.