Foto: Pixabay/Mhouge

I privrednici u Srbiji veoma dobro znaju da uspeh njihovog preduzeća, pre svega, zavisi od kvaliteta zaposlenih i da najveći problem rasta i razvoja njihovog preduzeća leži u njihovoj sposobnosti da zaposle dovoljno dobrih radnika. LJudi su usko grlo srpske ekonomije, ali i svih drugih ekonomija u svetu.

Ako je ključ uspeha u kvalitetnom timu, postavlja se pitanje kako okupiti kvalitetan tim. Evo nekoliko teza koje su plod 16 godina manje-više uspešnog pokušaja da izgradim tim u Srbiji koji može svojim radom da konkuriše najboljim timovima u svetu.

Formalno obrazovanje nije korisno u smislu znanja i sposobnosti koje daje onima koji završavaju škole. Škole ni u svetu, a u Srbiji posebno, ne daju učenicima i studentima znanja i sposobnosti koje su korisne u poslu. Niz studija, recimo u SAD, pokazuje da je premija u prosečnoj plati ljudi sa svršenim fakultetom u odnosu na one sa srednjom školom 87 odsto. Ali, ukoliko ljudi koji idu na fakultet ne dobiju diploma i ostanu apsolventi, razlika je znatno manja i relativno neznatna od 10 odsto.

Mi obično tražimo samo kandidate sa završenim fakultetom zato što je to obično znak karaktera, mentaliteta, ambicije i sposobnosti koje tražimo u novim članovima tima, koji svejedno moraju da uče posao kroz rad u našoj firmi. U Srbiji obično nemamo veliki problem da nađemo kandidate sa visokim intelektualnim sposobnostima, odlika naših ljudi je da brzo i kreativno misle. Nažalost, to nije dovoljno da bi nameštenik bio dobar i da bi uspešno dodavao vrednost, tako da nam inteligencija nije kriterijum zapošljavanja.

Motivacija koja se izražava u zdravoj ambiciji da se nauči, da se postigne rezultat, upornosti, sposobnosti da se izdrži tenzija neuspeha i kritike ključni je faktor uspeha zaposlenog kod nas u preduzeću, ali i u bilo kom poslu bilo gde. Da bi mlad kandidat bio kompetentan mora da ima motivaciju i da ne dobije otkaz.

Testovi nisu mnogo korisni pokazatelji da li je neko dobar kandidat ili ne. Za nas ne postoji alternative razgovorima za posao koji uzimaju mnogo vremena ljudima u preduzeću i koštaju nas skupo, ali su najbolji način da suzimo broj kandidata za poslove koje nudimo.

Jedini pravi test da li je neko dobar kandidat za posao je sam rad. Jedini pravi test je kad se osoba nađe na poslu za koji se kandidovala.

Da bismo testirali motivaciju prvi meseci rada u našoj firmi su vatreno krštenje gde tako postavljamo količinu posla, rokove i zahteve da bismo ispitali granice motivisanosti kandidata. Namerno ih preopteretimo, gledamo i analiziramo kako se ponašaju. Iz istog razloga na razgovorima dajemo sliku pozicije koja se nudi kandidatu u mnogo gorem svetlu nego što je to u realnosti, jer nam je cilj da se kandidati koji nisu dovoljno motivisani sami eliminišu. Isto tako namerno nudimo prvih meseci platu koja je ispod tržišta, ne toliko da bismo uštedeli novac, već da testiramo motivisanost kandidata i spremnost da se pokaže i investira u svoj uspeh.

U preduzeću gajimo od samog početka atmosferu zajedništva. Od svakoga se traži da kritikuje otvoreno i odmah sve druge članove tima, uključujući i šefove, to je obaveza. To je i najveći izvor pritiska i najčešće zaposleni gube motivaciju jer nisu u stanju da prime i apsorbuju na pravi način kritiku kolektiva. Ali je zato tim koji ostane najjači na svetu.