Profesori i biznismeni 1Foto: Pixabay/Mhouge

Možda za još neko zanimanje, ali sigurno ne za preduzetnika, biznismena. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim naše uspešne biznismene koji su završili Ekonomski. Slično je i u svetu, među vlasnicima najvećih kompanija malo ih je s diplomom baš tog fakulteta.

Opšta je pojava da profesori-ekonomisti nama biznismenima svakodnevno „sole pamet“ šta treba da radimo, sugerišu nam šta je dobro za naš biznis i kritikuju poteze koje vučemo.

Često sam se pitao zašto profesori-ekonomisti kad su toliko pametni nisu bogati kao uspešni biznismeni, ili još bogatiji? I baš pre neki dan vidim da je jedan domaći časopis postavio slično pitanje „Zašto profesori ekonomije nisu milijarderi?“, pa evo i ja bih da nešto kažem na tu temu, kad spomenuti časopis nije našao za shodno da, osim jednog konsultanta, priupita i nekog uspešnog biznismena šta o tome misli.

Utisak mi je da profesori najviše pričaju o onome o čemu malo znaju ili ništa ne znaju. Ne delim mišljenje, koje zastupa i dotični konsultant, da se na ekonomskim fakultetima izučava ekonomija oskudice, a ne ekonomija obilja i da profesori ekonomije nisu milijarderi zato što razmišljaju logično unutar finansijski doslednog sistema a da su milijarderi to postali jer razmišljaju nelogično sa stanovišta ekonomskog sistema.

Biznismeni uvek razmišljaju logično u svakom ekonomskom sistemu. Za mene je logika najjača nauka na svetu. Sve poslovne odluke koje sam doneo nastale su posle procesa logičkog razmišljanja – sagledavam stanje i perspektive tržišta, ekonomska kretanje u zemlji, regionu i svetu, kvalitet ekonomskog sistema…

Odgovorno izjavljujem da mi je Ekonomski fakultet pomogao jedan odsto u poslovnom životu, a sve ostalo postigao sam zapažanjem i logikom.

Preduzetnik je svaki dan na raskrsnici i mora brzo da ima ideju i da odluči gde misli da je manja gužva i da tamo ide.

Tržište se ne uči na Ekonomskom fakultetu, ono se oseća. Ključ uspeha je u fleksibilnosti, prilagođavanju izmenjenim uslovima na tržištu „u cugu“, u danu.

Često mi se događa da danas, na osnovu saznanja koje imam, mislim da je prodaja jedne od mojih firmi dobar potez, sutra odustanem i tražim rešenje za nju unutar mog poslovnog sistema.

Samo znanje bez vizije nije dovoljno za uspeh. Da je dovoljno samo znanje, onda bi svi profesori bili uspešni biznismeni.

Biznismen mora da ima viziju. I mora da rizikuje. Na tržištima (naročito nesređenim) mora da se kocka, ne može ni jedan preduzetnik da uspe ako nije hazarder. Ako je mnogo zicer, neće praviti velike poslove. Ako je spreman da rizikuje razumno, onda će imati više uspeha nego neuspeha. Ali nije strašno ako se desi i neuspeh.

Preduzetnik uvek mora da računa da biznis može da izgubi. Sve gubitke nadoknađuje stalno novim idejama (od deset jedna će da uspe) i stalnim promenama. Ako danas zarađuje pare na jednom poslu, ne mora da znači da će tu da ih zarađuje za tri godine.

U velikim poslovnim uspesima nisu važni samo vizija i znanje, uvek treba da postoji zrno sreće. Ali biznismen nikad ne sme da spava i čeka sreću.

Slažem se da Ekonomski fakultet uči studente kako da najbolje raspolažu s onim što imaju, a ne kako da stvore više. Ako je tako, što se onda profesori toliko trude da komentarišu poteze i odluke biznismena koje ne razumeju?

Uostalom, poznaje li neko profesora koji je propao, bankrotirao zbog pogrešnog predviđanja, odnosno pogrešne vizije i olakog hazarderstva?

Ime autora poznato redakciji