Foto: Pixabay/MhougeSloboda novinara ozbiljno je ugrožena. Pandemija kovida 19 tome je samo doprinela, podstičući praksu radikalnog oduzimanja novinarske slobode. Čini mi se, međutim, da je atakovanje na slobodu novinara počelo mnogo pre pandemije.
Predvodnici ugrožavanja slobode bili su antiliberalni pokreti i političari koji, pod maskom borbe protiv neoliberalizma, zagovaraju jače i otvoreno mešanje države u ekonomskim aktivnostima. Ti pokreti samo su ojačali pod uticajem pandemije, sada već otvoreno favorizujući ulogu države.
Razumem da novinarstvo ne postoji bez slobode izveštavanja i slobodnog iznošenja mišljenja. To se odlično vidi u Srbiji. Svaki pokušaj slobodnog rada novinara doživljava se kao kriminalni atak na državu i vlast.
Ono što se danas u javnom prostoru naziva „novinar“, to je ustvari politički agitator koji poput papagaja servilno i udvorički ponavlja misli vladajućih političara. Mediji su u demokratijama jedan od stubova građanskog društva.
Nije slučajno u američkom Ustavu zapisano da „štampa služi onima kojima se upravlja a ne onima koji upravljaju“. Sloboda je pretpostavka novinarskog posla. Tek kad je slobodan, novinar može da bude profesionalac koji poštuje pravila zanata kao svoj radni habitus.
Dopao mi se naslov „Pandemija kovida otvorila prostor dominaciji države“ u tekstu od pre neki dan kojim se izveštava sa skupa čiji su učesnici iz Evrope i regiona zabrinuto raspravljali o novinarskoj slobodi.
Naslov upečatljivo odslikava trend etatizacije. U toj raspravi navedeni su primeri kako država (vlada, vlast) ograničava slobodu novinara, stvara monopol u informisanju građana i dominira medijskim tržištem.
Međutim, ovaj naslov, koji ispravno dijagnostikuje stanje u Srbiji, otvorio je prostor za razmišljanje i pravljenje paralela. Šta hoću da kažem?
Nije, naime, samo novinarima u Srbiji ugrožena sloboda i država ne dominira samo na medijskom prostoru (tržištu). Pandemija kovida 19 razgorela je do neslućenih razmera ambicije države da dominira i da nesmetano ugrožava i – preduzetničku slobodu.
U istoj situaciji, kao i novinari, smo i mi vlasnici privatnih biznisa. I nama država na razne načine ograničava i ugrožava slobodu bavljenja našim poslovima. Slobode na tržištu nam je sve manja, a moć države sve je veća.
Prateći medije i novinare kojima je stalo do profesionalne slobode primetio sam i pre, a naročito u vreme pandemije da se zalažu za još veću dominaciju države u brojnim ekonomskim poslovima i ograničavanje slobode preduzetnika na tržištu.
onekad su ti pozivi za većim prisustvom državnog intervencionizma skriveni iza navodne „nesposobnosti“ privatne inicijative da odgovori izazovima zdravstvene krize, a često i zluradim optužbama o „velikom“ bogaćenju u vreme krize.
Nebrojeno je mnogo primera novinarskog prizivanja države da proizvodi, nabavlja, distribuira, raspodeljuje… umesto vlasnika privatnih preduzeća kojima se tako uskraćuje sloboda poslovanja.
I tako dolazimo do porazne istine da oni (novinari) koji s pravom traže slobodu za sebe agituju da ona bude uskraćena drugima (preduzetnicima).
Ambicija neliberalne države nije da dominira i da ugrožava slobode igrača samo na jednom (medijskom) prostoru (tržištu). Pandemija kovida 19 potpuno je skinula maske i pokazala da dominacija države u svakom prostoru (tržištu) znači samo jedno – ukidanje slobode.
Zato, ako nam je stalo do liberalne demokratije slogan mora da bude: Sloboda za sve!
Zar ne.
Veoma precizna analiza stanja u Srbiji, sve pohvale autoru. Kad kreće diktatura u državi ne gasi se nikada sve odjednom nego korak po korak, i na kraju shvatiš da nema više ničega osim nje. I bude kasno…
uvek ću vrlo rado podsetiti zaboravne na veliku ekonomsku krizu čini mi se 2008. godine koja je krenula iz Amerike, gde su drčni privatni bankari doveli svetske finansije na rub kolapsa. Onda ih je izvadila država. Eto, to se desilo u zemlji koja je lider kapitalizma. Deregulisati sve, izbaciti državu iz svih tokova ali od države uzeti milijarde dolara kada pukne balon. Ni jedna država na svetu nije imuna na samovolju, zloupotrebe političara, odnosno državnih struktura, na zloupotrebu javnih resursa, ali sigurno se od kapitalista ne može očekivati da zaštite javni interes. Jednostavno, kapitalista je čovek koji radi sa logikom sticanja profita. Tačka. Kraj.
Kakva samovolja u SAD? To što su jedanput upumpali novac da bi spasli finansijski sektor, nije isto kao u nesredjenim državama gde se svako malo daje novac iz budzeta da se spasi (polu)privatni posao.
„Predvodnici ugrožavanja slobode bili su antiliberalni pokreti i političari koji, pod maskom borbe protiv neoliberalizma, zagovaraju jače i otvoreno mešanje države u ekonomskim aktivnostima.“ Dakle, idemo redom. Drzava IMA PRAVO da se mesa u ekonomske aktivnosti (necu sada pominjati gramatiku). zato sto vrli liberalni kapitalisti svesno KRADU. Na milion razlicitih nacina (korupcija, skrivanje para na rajskim ostrvima, damping i sl.). Drzava zivi od poreza, pa kada ih ovi ‘liberali“ muljatorski izbegavaju, ima sva moguca prava da to spreci. „Ti pokreti samo su ojačali pod uticajem pandemije, sada već otvoreno favorizujući ulogu države.“ Naravno. U drzavi zive i oni koji NISU bogati pa ne mogu da u vreme pandemija zarade JOS 25%, vec ostaju bez posla i SLOBODE, jer sloboda je privilegija bogatih. „Sloboda je pretpostavka novinarskog posla. I tako dolazimo do porazne istine da oni (novinari) koji s pravom traže slobodu za sebe agituju da ona bude uskraćena drugima (preduzetnicima). Pandemija kovida 19 potpuno je skinula maske i pokazala da dominacija države u svakom prostoru (tržištu) znači samo jedno – ukidanje slobode.“ NEE! Savremeno drustvo je OBAVEZNO da brine o onima koji su socijalno ugorzeni. To znaci i obavezu da svi gradjani imaju krov nad glavom, hranu i zdravsvenu zastitu. A, macane, vi koji biste da eskivirate, mozete da se ljutite, ali ja se iskereno NADAM da cete izgubiti.
Vi ste, gospođo profesorka, u potpunosti pobrkali uzrok i posledicu. Naime, država je ta koja omogućava bogaćenje pojedincima lošim zakonima, t.j. svojim upravljanjem. Dobra država se vodi upravo pravilnim kapitalističkim planiranjem, što znači da se dugoročno obezbeđuje zdravo i zadovoljno stanovništvo koje će biti potrebno i dovoljno da bi se ispunjavali njeni planovi u budućnosti. Na taj način se obezbeđuje od izumiranja, „cirkulisanja mozgova“ (što reče debilAna) i drugih nepoželjnih efekata. Neuspešne gube ovu trku i propadaju… Uzgred, ni savremeno niti ijedno prethodno društvo nije imalo obavezu da brine o tome da svi imaju krov nad glavom i šta da jedu, to je obična zabluda.