Bitka za Nobela

Poduži je spisak diskutabilnih Nobelovih nagrada, posebno onih za mir: Obama, Aun San Su Ći, Kisindžer, Arafat, Peres…Velike su šanse da naredni dobitnici Nobela za mir bude balkanski dvojac makedonski i grčki premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras, naravno zbog „Prespanskog sporazuma“ i konačnog dogovora o imenu Makedonije, buduće Severne Makedonije.

Da li Zaev i Cipras zaslužuju Nobela? Smatram da zaslužuju. Rešili su spor koji je trajao 27 godina, čime su omogućili normalizaciju odnosa između dve zemlje i stabilizaciju regiona. Suprotstavljajući se snažnim nacionalističkim krugovima i brojnim protivnicima sporazuma u obe države, Zaev i Cipras su pokazali za Balkance nesvakidašnji racionalizam i političku hrabrost, koju će, sva je prilika, grčki premijer verovatno platiti već na sledećim izborima. Što zbog mera štednje, što dogovora sa Skopljem, tek Cipras izgleda gubi naredne parlamentarne izbore. Svestan je on toga, ali mu je očigledno rešavanje problema bilo važnije od političke karijere. To je hrabar političar i vizionar, a ne oni silni na našim prostorima koji samo znaju da se busaju u grudi nacionalističke. Za razliku od Ciprasa, Zaevu se smeši blistavija budućnost. Bar ona bliža.

Kako javlja grčka agencija ANA, lideri tri poslaničke grupe u Evropskom parlamentu podržavaju predlog Tunižanke, nobelovke Uided Bušamaui da nominuje Ciprasa i Zaeva za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Šef Progresivne alijanse socijalista i demokrata Udo Bulman, Ska Keler iz grupe Zeleni – Evropski slobodni savez i liderka Evropske ujedinjene levice – Nordijske zelene levice Gabi Zimer ocenili su da je „Prespanski sporazum“ „model za mirno rešavanje međunarodnih problema kroz dijalog i međusobni kompromis“.

Da li „Prespanski sporazum“ može da bude model za rešavanje kosovskog problema? Teško. Razlike u ovim slučajevima su drastične. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je čestitao Atini i Skoplju na dogovoru, ali i primetio da su „naši problemi u odnosima sa Prištinom stostruko teži“ i da „ta pitanja ne treba poistovećivati“. Najavio je da će Srbija među prvima južnog suseda priznati pod novim imenom. Vučić se sreo sa makedonskim premijerom nedavno u Davosu. Susret je bio prijateljski, ali nije bilo širih izveštaja. Pomalo je čudno što je Beograd skoro nemo pratio finiš pregovora Atine i Skoplja i postizanje dogovora. Ukoliko se izuzme izjava ministra inostranih poslova Ivice Dačića da Srbija nije čestitala Makedoniji na dogovoru o rešenju spora s Grčkom oko imena „jer nema šta da se čestita“. Naveo je ipak da Srbija ima pozitivan stav o dogovoru i da želi „svu sreću“ Atini i Skoplju.

Ukoliko se, pak, pogleda medijsko praćenje grčko-makedonskog spora, izgleda da je bivši makedonski premijer Nikola Gruevski većini mnogo simpatičniji od aktuelnog, kao i da su protesti grčkih nacionalista protiv sporazuma imali brojne pristalice u Srbiji. Medijska sloboda ili osluškivanje pulsa javnosti kojoj su emocije uvek ispred razuma? Ili nešto treće, možda nečiji mig? Da li predložena rekonstrukcija Savskog trga u Beogradu, budući spomenik Stefanu Nemanji i prateći objekti, slučajno liče na one čudovišne „antičke“ građevine u Skoplju? Šta ako uskoro dođe do dogovora o Kosovu, pa dvojac Vučić-Tači bude ozbiljan konkurent duetu Zaev-Cipras za Nobela? Kakav bi to sudar balkanskih Titana bio.