Zamislite da Novak Đoković pobedu na nekom turniru proslavi zastavom Srbije u rukama i Beograda oko pasa. Da li bi to neko u ovoj zemlji nazvao skandalom? Sigurno ne bi. Zašto je onda deo javnosti Srbije, potez Asmira Kolašinca, osvajača zlatne medalje u bacanju kugle na Evropskom dvoranskom prvenstvu u atletici, nazvao skandaloznim? Asmir je iz Sjenice, Bošnjak, Sandžaklija, musliman, državljanin Srbije. Nastupa za reprezentaciju Srbije, osvojio je zlatnu medalju, što je proslavio držeći u rukama zastavu Srbije, a oko pasa mu je bila zastava sandžačkih Bošnjaka. Dakle, Asmir je poštovao svoju državu i narod kome pripada. Šta je tu skandal?
Prvog dana Srbija slavila Asmirov uspeh, drugog dana krenuli „skandalozni“ natpisi i komentari. Po zakonima Srbije, nacionalne manjine imaju pravo da ističu svoje nacionalne simbole. Bošnjaci su tako, odlukom Bošnjačkog nacionalnog veća, dobili svoju zastavu i himnu. Država je priznala. Bošnjačke zastave (bela pozadina, štit dijagonalno podeljen na zeleno i plavo polje sa po tri polumeseca i ljljana) stoje u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu pored državnih. Himna „Ja sin sam tvoj“ intonira se na prigodnim svečanostima bošnjačke manjine u Srbiji. Uzgred, na tu himnu imam zamerki, kao i na „Bože pravde“. Ne sviđa mi se što se u himni „Bože pravde“ pominju samo srpski rod, brod, zemlje… a u „sandžačkoj“ samo sinovi. Šta sa nama, kćerima Sandžaka, kao i građanima Srbije koji nisu srpskog „roda“? Himne treba da ujedine, zbliže, pobude ponos, a ne da dele. Mada, mnogo veći problem od simbola je nefunkcionisanje države Srbije. Da je Srbija efikasnija, da poštuje svoje građane, svejedno da li „većince“ ili „manjince“, da nam omogućava bolji život, veće plate, kvalitetnije zdravstvo, školstvo… ne bismo toliko brinuli za njene simbole.
Tokom devedesetih godina, većina medija na ovim prostorima umesto sredstava informisanja pretvorili su se u propagandnu mašineriju koja je širila mržnju prema drugim nacijama, verama, ali i Srbima koji misle drugačije. Pametni uče na tuđim greškama, budale na svojim, a nekima, izgleda, nema spasa, te su i danas mnogi mediji sredstva propagande. Ali, „kolege“, gde nađoste Asmira Kolašinca da prozivate zbog „skandalozne“ zastave? On takav tretman nije zaslužio. Mladić vežba, trudi se, osvaja medalje u sportu u koji se malo ulaže i u kome Srbija nikada nije bila posebno uspešna, a onda neko sebi da za pravo da ga proziva da li je patriota ili ne, da li peva himnu, koju zastavu nosi i slično. Onda se na takve natpise, jave silni komentatori, među kojima neki Kolašincu poručuju da se seli u Tursku, BiH ili Albaniju, a drugi „bratu Asmiru“ zameraju što se uopšte takmiči za Srbiju i maše zastavom Srbije. Dotični „nacoši“ imaće za koji dan priliku za novi randevu. Igraju Zvezda i Novi Pazar, u subotu.
Zašto se u ovoj državi uvek nađu budale koje upropaste svaki lepi događaj? Asmir je osvojio zlato, osvajaće, inšala, još medalja i nek slavi kako hoće. Zemljače i sunarodniče, ne brini zbog budala. Ti si šampion, a oni mogu da ti pljunu pod prozor ili kucaju komentare do mile volje.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
