David i Dženan

Nestao je u noći između 17 i 18. marta ove godine, nakon što je izašao iz porodične kuće. Tražili su ga policija i građani, roditelji nudili novčanu nagradu za informacije o nestalom sinu. Davidovo telo pronađeno je na ušću pritoke Crkvena u reku Vrbas, 24. marta. U izveštaju patologa navodi se da se utopio i da nema elemenata krivičnog dela. Porodica, prijatelji, brojni Banjalučani ne veruju u zvaničnu verziju. Tvrde da je David ubijen i da nadležni zataškavaju slučaj, prozivaju policiju, sudstvo, ali i entitetsku vlast. Nedeljama traju protesti „Pravda za Davida“ na centralnom banjalučkom trgu. O ovom slučaju je raspravljao i parlament manjeg BiH entiteta RS. Formiran je Anketni odbor, koji je zaključio da postoji osnov sumnje da je David Dragičević ubijen i očekuju da se što hitnije izjasni Tužilaštvo RS.

DŽenan Memić bio je koji mesec stariji od Davida Dragićevića. Šetao je sa devojkom sarajevskom Ilidžom, februara 2016. kada je na njih naleteo automobil. DŽenan je preminuo od zadobijenih povreda sedam dana kasnije, u bolnici. Protiv LJube i Bekrije Seferović podignuta je optužnica. Sud ih tereti da su bili u vozilu, koje je vozio LJubo i koje je usmrtilo Memića, a njegovu devojku povredilo. Suđenje traje oko dve godine. Kantonalno tužilaštvo najpre je slučaj tretiralo kao ubistvo, a onda kao saobraćajnu nesreću. Mnogi, među kojima i pojedini patolozi, međutim, tvrde da dokazi i rane koje je Memić zadobio ne odgovaraju zvaničnoj verziji. Veruju da je Memić pretučen i umro od posledica batina, te da nadležni pokušavaju da zataškaju njegovu smrt. Sarajlije su na bezbroj okupljanja „Pravda za DŽenana“ tražili istinu o Memićevoj smrti.

Muriz Memić i Davor Dragičević su očevi koje je ujedinila bol zbog gubitka sinova DŽenana i Davida. Zajedno govore na skupovima širom BiH, nedavno je protest održala dijaspora u Beču. Protestni skup je zakazan za 7. jul u Banjaluci. Možda su Dragičević i Memić umrli sticajem nesrećnih okolnosti. Možda nema ničeg sumnjivog. Možda su zvanične verzije njihovih smrti tačne. Ali broj građana koji se okuplja na protestima „Pravda za Davida i DŽenana“ pokazuje da nešto debelo nije u redu. Građani jednostavno ne veruju nadležnim organima, kantonalnim, entitetskim, svejedno i državi. Zanimljivo je da javnost Srbije i mediji koji inače standardno opširno izveštavaju o dešavanjima u susednoj državi, posebno njenom nešto manjem entitetu RS, retko pominju ove proteste. Predsednik RS Milorad Dodik najavio je da će izveštaj Anketnog odbora biti odbačen u Narodnoj skupštini, jer „ljudi koji su ga radili nisu radili zadatak koji im je država postavila, nisu bili objektivni, već su bili pristrasni i svoje političke stavove su uneli u izveštaj“. Dodik, koji je bio na Dragičevićevoj sahrani i koji je izrazio žalost zbog smrti mladića, veruje da su protesti „Pravda za Davida“ ispolitizovani u cilju destabilizacije RS.

Kako to da je svaki protest pokušaj rušenja vlasti? Ako sumnjaš u zvaničnu verziju i tražiš istinu o smrti deteta – politički si zloupotrebljen i možda i nesvesno postao oruđe u rukama opozicije, sumnjivih stranih i domaćih faktora. Slično je u Srbiji. Ako protestuješ zbog poskupljenja goriva – kriva je opozicija. Kad se poljoprivrednici bune zbog niskih otkupnih cena – opet je opozicija odgovorna. Opozicija koja ne može da se dogovori ni o čemu i koja je nesposobna da organizuje zajednički sastanak, kamoli protest. Naravno, iza te opozicije stoje „mračne zapadne sile“. Zar je teško poverovati da se nekad sami građani pobune jer nisu zadovoljni? Takve pobune mogu da budu i najopasnije. Nikad se ne zna u kom pravcu mogu da krenu.