„Druže Tito…“

– Kada je Josip Broz umro, pojedini članovi Predsedništva SFRJ, pre svega Stevan Doronjski i Stane Dolanc, želeli su da ga balsamuju i stave u mauzolej, kakav ima Lenjin na Crvenom trgu. Titovo telo, međutim, bilo je puno raznih lekova i medikamenata, pa je počelo prerano da se raspada i da širi oko sebe neugodan miris. Iz medicinskih i higijenskih razloga, pre svega, Dolanc, Mikulić i Doronjski odlučili su da se sahrana izvrši bez Titovog tela. U kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj skupštini, nalazio se pesak, otkrio je svojevremeno Đorđević Lopušini. Tvrdio je ne samo da je izložen, već je u Kuću cveća umesto Titovog tela i sahranjen kovčeg s peskom, o čemu je znao uži krug rukovodilaca na čelu sa pokojnim ministrom policije Stanetom Dolancem, koji se spremao da nasledi Tita. Đorđević je to davno rekao, Lopušina zabeležio i objavio u svojoj knjizi, Novosti podsetile, a internet revitalizovao jednu od brojnih misterija Titovog porekla, života i smrti. Naši savremenici se danas bave raznim „budalaštinama“, traže lek za ebolu i svetsku ekonomsku krizu, a mi smo „zauzeti“ raznoraznim oružanim sukobima od kosovskog boja do Prvog i Drugog svetskog rata i njihovim nuspojavama.

Istoriju naravno treba znati i izučavati, velike ljude ceniti i poštovati, ali dokle više sa raznim teorijama o Brozu? Možda Tito uopšte nije postojao. Možda nije ni umro. Možda se sutra pojavi ispred Palate Srbija u svojoj maršalskoj uniformi, sa obaveznim belim rukavicama i onim čudnim zagorskim akcentom izgovori: „Majku vam božiju, vi ovo nazivate vojnom paradom!? Gdje su vam novi avioni, tenkovi, rakete… Još koristite ono što sam vam ja ostavio. Ali niste umjeli da sačuvate zemlju koju sam vam ostavio. I kakva Palata Srbije, pa ovo je zgrada SIV-a“ (Savezno izvršno veće, tj. vlada rahmetli SFRJ, p.a). Na to bi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić u glas zapevali: „Druže Tito, mi ti se kunemo…“ A Putin bi se jeo od muke što Lenjin i Staljin nisu ustali iz groba već „sumnjivac“ Tito. Pošto se tako nešto sigurno neće desiti, ostaje nam da uživamo u sutrašnjoj Paradi, koja je novi povod ovdašnjim medijima da porede sadašnju i bivšu državu, kao i državno rukovodstvo, koje, po ugledu na doživotnog predsednika i maršala, želi da vodi politiku „nešto između“ Zapada i Istoka. Ali, kao što sadašnje vreme ne može da se poredi sa „hladnoratovskom“ erom, Srbija nije i ne može da bude nekadašnja Jugoslavija, tako ni njen predsednik i premijer Nikolić i Vučić nikako ne mogu da budu Titove replike. Nije mogao ni prethodni „vožd“ Srbije Boris Tadić. Mada su sva trojica navodno bili veliki kritičari Brozove politike, čini se da su uživali i uživaju u svakom poređenju sa dotičnim.

Za sada su uspeli da usavrše samo jednu od Titovih veština – glumu. Tito je bio majstor u negovanju kulta svoje ličnosti i organizaciji predstava raznih vrsta, ali se njegov uspeh bazirao i na dostignućima u drugim, ozbiljnijim planovima – izgradnji zemlje i poboljšanju životnog standarda, što njegovim „naslednicima“ nije jača strana. Kako će proći sutrašnji šou? Videćemo. Plašim se da ne bude po onoj Džonija Štulića – „skupe pare za dosadne sate“, ali mediji su čudo. Biće to veličanstvena, nikad i nigde viđena vojna parada…