Najpoznatija američka TV zvezda Opra Vinfri nedavno je u Švajcarskoj, tvrdi, bila žrtva rasizma. Prodavačica u luksuznoj prodavnici u Cirihu nije joj pokazala tašnu, koja košta 34.000 dolara, pošto je pogrešno procenila da je Vinfri „siromašna crnkinja“. Bogatstvo Opre Vinfri procenjuje se, inače, na 2,8 milijardi dolara. Vinfri je na TV ispričala šta joj se desilo, ocenjujući da je reč o rasizmu. Brzo je usledilo izvinjenje vlasnice prodavnice, koja tvrdi da nije rasizam već „nesporazum“. Izvinila se i Švajcarska, koja je, zbog planova pojedinih gradova da azilantima zabrane pristup nekim javnim mestima, poput bazena i igrališta, ionako već „na meti“ organizacija za ljudska prava.
Rasizam i ksenofobija u bogatoj i razvijenoj Švajcarskoj? Zar je to moguće? Zar takve pojave nisu „ekskluzivitet“ siromašnog dela sveta, Balkana, bivše Jugoslavije i ostalih „Azija i Afrika“? Pošto je u Beogradu trenutno filmska zvezda meksičkog porekla Salma Hajek, da li beogradske prodavačice, taksisti, ugostitelji znaju kako ona izgleda? Šta ako Hajek poželi da se inkognito prošeta Beogradom, pa je neko, zbog boje kože, „pomeša“ sa pripadnicom romske zajednice? Pa joj, na primer, daleko bilo, zabrani ulazak u neki ekskluzivni restoran? Švajcarska je bogata te je prošla samo uz kritike medija, a Srbija bi prošla „ko bos po trnju“. Zato, hitno, slike Salme Hajek svuda objaviti, možda i deliti na ulici, uz naznaku „ako dotičnu vidite, budite nasmešeni, pažljivi i ljubazni“.
U Srbiji ni Opra ni Salma nisu medijske zvezde ovih dana već, Lazar Krstić, 29-godišnji mladić koga mediji vide na mestu ministra finansija. Nišlija, diplomirao na Jejlu, radi u nekoj konsultantskoj firmi u Njujorku, što je, po nekima, dovoljno za ministra finansija. Da nije mesto ministra finansija prevelik „zalogaj“ za ipak nedovoljno iskusnog Krstića, koji neodoljivo podseća na Božidara Đelića? I Đelić nam je, 2001. godine, predstavljan kao diplomac prestižnog univerziteta (Harvard beše?), mladi stručnjak impozantne karijere na Zapadu, koji se iz čistog patriotizma vraća u zemlju i postaje ministar finansija. Toliko su davili pričama o Đeliću da je postojala opasnost da iz Narodnog muzeja izbace eksponate Vinčanske civilizacije i postave čuveni tetkin kauč na kom je Đelić spavao kao student. Sem Krstića, pominje se i Dominik Stros Kan, bivši direktor MMF-a, koji bi trebalo da postane savetnik rekonstruisane Vlade Srbije. Svojim vezama bi trebalo da privuče strane investicije i kreditore. Čovek koji je zbog seks-skandala „najuren“ iz MMF-a?
Možda bi bilo bolje da, umesto što razmišljaju o novom dovođenju „stranih“ i „domaćih“ stručnjaka sa Zapada, naši vladajući političari najpre „prelome u svojim mozgovima“ i shvate da treba prvo izgraditi ozbiljnu državu, efikasne institucije i sistem, što podrazumeva da „kraduckanje“ svedu na minimum. Taj posao moraju oni da obave, a ne strani stručnjaci.
I dalje se pitam kakva li je ta nesuđena Oprina tašna od 34.000 dolara? Ja svoju platila 70 evra i ništa joj ne fali. A tolike pare za tašnu ne bih dala ni da imam 2,8 milijardi. Štedljiva sam, znači, možda bih mogla da budem ministar finansija ili neki savetnik? Nisam strani stručnjak, ali imam diplomu beogradskog FPN, i to pravu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
