Teme i dileme

Skromno u krugu porodice? Pratili specijalne TV emisije i izveštaje na internet portalima o napadu SAD, Francuske i Britanije na mete u Siriji? Možda prošetali, bavili se svojim problemima? Ili ste možda pogledali neki film? Neki Miloša Formana, koji je baš tog dana umro? Teško je odlučiti se za najbolji film velikog američkog reditelja češkog porekla. Umetničke duše bi se možda odlučile za „Gori, moja gospođice“, poslednji koji je snimio u rodnoj Češkoj. Drugi su sigurno za poznatije, američke „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Amadeus“, „Narod protiv Lari Flinta“, „Čovek na mesecu“…

Kada je Forman u pitanju, prvo mi „Kosa“ padne na pamet. Verovatno najpoznatiji antiratni mjuzikl, koji je briljantno preneo na filmsko platno, odlično dođe u ove napete dane. Mnogi su se ovih dana setili reči iz ovog filma, kojim je precizno definisana suština vijetnamskog rata. „Demokratija je kad beli čovek pošalje crnog čoveka da ubija žutog čoveka, 20 hiljada kilometara daleko od svoje kuće, pod izgovorom da brani bezbednost svoje zemlje, koju je oteo od crvenog čoveka“. Nisam baš sigurna da se u filmu pominje izraz demokratija ili „draft“, to jest – mobilizacija. Svejedno. Poruka je jasna. I mogla bi se, uz upodobljavanje, primeniti i na ratove koji poslednjih godina haraju Bliskim istokom, Azijom, Afrikom. Ratova, nažalost, ne manjka, ali zato s antiratnim protestima stojimo loše. Za razliku od vremena „Kose“, protesti u zapadnim zemljama zbog napada na Siriju ili ranijih ratova u Libiji, Iraku, Avganistanu, uglavnom su bili kratkog daha ili slabo posećeni. Za rat koji u Kongu različitog intenziteta traje godinama retko ko je i čuo. A milioni su izbegli, stotine hiljada ubijeni, ranjeni.

Treći svetski rat, dakle, nije počeo nakon napada SAD, Francuske i Velike Britanije na Siriju. Ili, možda on traje godinama, ali ga tako ne zovemo jer se dešava van Evrope? A kad u Evropu stignu „nus pojave“ u vidu izbeglica i terorista, onda nastupi antimuslimanska histerija. Napad na Siriju oživeo je u Srbiji večitu dilemu -zapad ili istok. Kao u onom domaćem filmu „Tri karte za Holivud“, u kome se ceo gradić, u vreme kubanske krize, podelio na američki i ruski deo. Nereagovanje Rusije razočaralo je mnoge u Srbiji i poljuljalo snažnu i iracionalnu veru u Putina. „Teško onom kog Rusi brane“, likovala je druga, zapadna strana.

Rat u Siriji je sramota čovečanstva jer je na očigled sveta jedna zemlja uništena, njeni građani raseljeni, ranjeni, pobijeni. Sirija je odavno poligon za borbu jačih preko leđa nedužnih Sirijca, svojevrsni sajam novog naoružanja. Poređenje sa napadom NATO 1999. na tadašnju SRJ nije preterano umesno. Mi smo dobro prošli. Velikima očigledno ne odgovaraju ratovi na tlu Evrope. Ali kada je nešto dalje i na geostrateški važnim prostorima gde ima nafte, gasa, druga je priča.

Zanimljivo je i kako su kod nas na kablu najprisutniji strani elektronski mediji pratili ovaj napad na Siriju. Dok su se BBC, CNN skoro ceo dan samo time bavili, RT je prva prešla na druge svetske teme. Nekom od brojnih američkih afera, problemima Bregzita, protestima u Francuskoj. Rečju – Zapad se trese. Bar po RT. I naši su brzo prešli na novu goruću temu. Sajt Danasa se, međutim, ipak duže bavio Sirijom. Zato nam je i stigao, uverena sam ironičan komentar. „Uređivačka politika vam je katastrofa. Svima je prva vest prebijanje Nataše Bekvalac, samo se vi pravite pametni“. Da li će premlaćivanje Nataše Bekvalac baciti u drugi plan „potragu za ubicom“ Jelene Marjanović?