Virus Milo

Na jugu zemlje zabeležen blagi rast zaraženih kovidom 19, ali po naslovnim stranama i izveštajima pojedinih medija u Srbiji, teško bi se zaključilo da li je opasniji virus ili predsednik susedne Crne Gore Milo Đukanović.

Razlog je njegovo obraćanje nekoliko dana nakon novog sukoba Podgorice i SPC, hapšenja i puštanja vladike Joanikija i osam sveštenika, koji su, prekršivši mere protiv epidemije, organizovali litiju.

Oštro odgovorio Đukanović. Optužio SPC da bi htela da upravlja Crnom Gorom i određuje njen pravac i karakter. „Obnovili smo državu, pa moramo obnoviti i crkvu. Oni za sada tu ponudu odbijaju i neće im biti prvi put ako propuste jednu šansu“ , poručio je Đukanović, naglašavajući opredeljenost svoje zemlje za evropski put.

„Ne nudite nam te izanđale i okrvavljene formule za budućnost Balkana. Nećemo ih prihvatiti“, dodao je Đukanović.

Glavni opozicioni Demokratski front promptno mu odgovorio da je vreme da ode sa vlasti i da „za to ne treba birati način jer ga ne bira ni on u svom zločinačkom djelovanju“. Uporedili Crnu Goru sa NDH, što je ubeđena sam više nego uvredljivo, netačno i neumesno. Zašto srpski nacionalisti po pravilu svoje političke protivnike nazivaju ili porede sa ustašama? Razumem, žele da ih uvrede, ali zar ne shvataju da time najpre vređaju desetine hiljada Srba stradalih u NDH?

Đukanović je davno trebalo da ode sa vlasti. Za ovih 30-ak godina koliko vlada Crnom Gorom, mogao je bar tri puta da ode s vlasti i vrati se. Ali, nije, a da li će ne zna se. Izbori u Crnoj Gori planirani na jesen.

Verujem da će Đukanović i njegov DPS ipak ostati na vlasti. Građani Crne Gore suočeni su sa tipično balkanskim usudom – izbor između dva zla.

Autokratske vlasti, ogrezle u korupciji i prosrpske opozicije, kojoj takođe ruke nisu „čiste“ i za koju nisu sigurni šta bi im donela, sem verovatnog gubitka nezavisnosti. Težak izbor? Pred sličnom dilemom je i Srbija.

Imamo Vučića na vlasti, a na opozicionoj sceni sve se uočljivije nameće Boško Obradović, predsednik „Dveri“. Vučić ili „Boškić“? SNS ili „Dveri“? Kakva dilema.

Vratimo se Crnoj Gori. Lakše se podnose sopstvene nedaće kad pogledaš u komšijsko dvorište. Do novog zaoštravanja je došlo nakon što je SPC organizovala litije iako su još na snazi mere protiv širenja virusa.

Navodno, nisu oni hteli, ali vernici se okupili. Srbija šokirana zbog hapšenja sveštenika i vladike, koji je nedavno u Beogradu bio u društvu sumnjivog biznismena u vreme kad je na njega pucano.

Na biznismena, ne vladiku. Šta li traži vladika u takvom društvu? Ako su u Srbiji mogli da odgovaraju poljoprivrednici koji su prekršili policijski sat i kasnili u povratku sa njiva, zašto ne bi sveštenici u Crnoj Gori koji su prekršili mere protiv kovida?

Ako je teokratska Saudijska Arabija zbog pandemije zabranila verska okupljanja, zatvorila čak i džamije u Meki i Medini, zašto SPC ne može slične mere da poštuje? Ako se neko eventualno zarazi na litiji, da li će se lečiti u nekom manastiru ili bolnici?

Bila aktivna i katolička crkva koja je u Sarajevu, pod pokroviteljstvom hrvatskog Sabora i Hrvatskog narodnog sabora u BiH, organizovala misu za blajburške žrtve.

Kardinal Vinko Puljić objašnjavao da ne veličaju ustaštvo već se mole za „sve nevine žrtve“. Hiljade Sarajlija ga nisu tako razumeli. Okupili se u protestnoj šetnji, iako su i tamo na snazi mere zaštite.

Pevali „Bela ćao“ i „Vratiće se Valter“. Nažalost, neće. Moraćemo sami da se borimo protiv ugnjetača i njihovih pomagača. Tamo i ovde.