Tako je onomad suzio Milovan Milivojević, koji s porodicom gotovo tri godine traži da državni organi rasvetle tragediju u Namenskoj u Lučanima i smrt svog dvadesetšestogodišnjeg sina.
„Što nam rušiš fabriku i napadaš ljude“, „Jesi li znao gde ti radi sin?“, „Sram te bilo“, „Jajaro“, siktali su radnici, priredivši čitav jedan performans podrške direktoru Radošu Milovanoviću, pukovniku u penziji kome se sudi za tragediju u kojoj su poginule dve osobe u krugu državnog preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana.
Jedna od njih bio je Milomir, čiji se otac u suzama, preko ramena policajaca, obraćao svojim kolegama s posla. Neutešni plač Milomirove sestre čini da joj se celo telo trese. Majka Milomirova, kao da će se tako zaštititi od ružnih reči koje lete ka njima, rukama stišće supruga Milovana za ramena i staje ispred njega leđima okrenuta rulji koja sikće.
On, očajan, u nemoći da spreči psovke, stisnute pesnice i kišobrane kojima, preteći, ka njima vitlaju njegove i njegovog pokojnog sina nekadašnje kolege, ne može više da se uzdrži:
„Sram vas bilo, dabogda svi doživeli ono što sam ja.“
Sve se dešava ispred Osnovnog suda u Ivanjici.
Godina je 2019, oktobar mesec.
Samo pet meseci kasnije, u drugoj polovini marta, Radoš Milutinović, direktor Namenske, sam hoda pustom ulicom Lučana i usred vanrednog stanja odlazi u, za ostale Lučance, zatvoreni hotel.
Radoš Milutinović, 75 godina, pukovnik u penziji, već četiri decenije je nesmenjivi direktor Namenske.
Premda ima 75 godina, za njega ne važi zabrana izlaska van stambenog objekta za sve preko 65 godina.
Iako se u hotelu družio sa čovekom, bliskim prijateljem, koji je prisustvovao nekakvoj proslavi u Konjicu (BiH), gde je zaražen virusom COVID-19 i hospitalizovan u kragujevačkoj bolnici, Radoš Milovanović se slobodno kreće po Lučanima i odlazi na posao.
Svi u Lučanima ćute: 1.400 radnika MB Namenska; ugroženi članovi njihovih porodica i ostali građani, uključujući zdravstvene radnike i policiju.
Tek kad čačanski Ozonpress objavi priču o tome, pripadnici nadležne službe odlaze u fabriku. Milutinović im saopštava kako „on mora da upravlja fabrikom, da oni nisu nadležni da tako nešto traže od njega, da ne želi da ide u samoizolaciju“, pokazuje im pisanu potvrdu od direktorke Doma zdravlja u Lučanima da ne treba da ide u izolaciju, preti im i tek posle intervencije policije odlazi u svoj stan u Lučanima, u obaveznu izolaciju.
Ćutljivi Lučanci, od kojih su mnogi, uključujući i onih 800 koji su štiteći Radoša dobrovoljno i samoorganizovano prešli 100 kilometara da ocu poginulog kolege skandiraju „jajaro“, odahnuli su.
Zbog kontakta sa zaraženim osobama 12 ljudi iz Namenske je u izolaciji, a fabrika je zatvorena.
Radoš ni u izolaciji ne miruje: kada je policija telefonski proveravala da li poštuje pravila samoizolacije, Milutinović je pretio komandiru policijske ispostave u Lučanima Gojku Bukviću da će „nekom, kad sve ovo prođe, biti skinuta glava“.
Prvi policajac Lučana podneo je krivičnu prijavu protiv Radoša Milovanovića.
A sve je moglo biti drugačije da portal Ozonpress nije objavio priču o bahatom direktoru čija je svemoć neokrnjena i u vreme pandemije.
U strahu da se ne zamere svemoćnom Radošu, za vreme čijih mandata su iz kruga fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ izneli dvadeset jedan sanduk s mrtvim radnicima, a ovaj nikada za to nije odgovarao jer su stvari ili zataškavane ili su svedoci menjali mišljenja, Lučanci bi i dalje ćutali.
Direktor Radoš bi, uprkos godinama, išao na posao, pukovnik Radoš bi, uprkos vanrednom stanju, komandovao iz zatvoreno/otvorenog hotela, svevišnji Radoš bi, uprkos kontaktu sa zaraženim licem, boravio van izolacije i neštedimice širio virus Dragačevom.
Plemenita sudbina Lučanaca da vazda u nesreći saginju glavu, ćute i služe onoga ko im nameće strah umalo ih je usmerila ka katastrofi.
Neljudski je žaliti što su „čovek do čoveka, ljudskost do ljudskosti i karakter do karaktera…“ izbegli taj scenario…!
Ljudski je primetiti da u strahu od nečijeg zla kad-tad sami upadnete u zlo.
Živela Srbija.
Vrlo žalosna priča, ali odlična ilustracija našeg rajetinsko-podaničkog mentaliteta zbog kojeg se ovde nikad neće ništa promeniti na bolje. Jer TO smo mi!
Ne mogu (više) čak ni da osuđujem te što su u strahu za svoje male bedne platice mahali kišobranima i urlali čoveku „jajaro“ jer stigla ih je karma.
Baš zato što su največe jajare oni sami, zato im nikad neće biti bolje jer takvi kakvi su ni ne zaslužuju bolje, pošto nisu u stanju da shvate da im to „bolje“ niko neče dati na tacni, nego će morati sami da se izbore za njega!
Ali jajare to shvataju, zato će zauvek ostati biti samo to – bedne jajare!
Oćeš da rečeš da su Lučani Srbija u malom!? Tako si prokleto u pravu a tako bih voleo da nisi.
Nažalost ,Lekić je pogodio pravo u centar a i vi sa komentarima.Da,Lučani su Srbija u malom.U svakom mestu ,nema veze da li imalo 1000 ili 100.000 ljudi imate jednog ili par tipova ala“Radoš Lučani“.Takav tip ljudi ,lišen svih mogućih moralnih skrupula ,ljigavci koji su svakoj vlasti dobri.U Srbiji može biti bolje ali tek onda kada se donese zakon da ne može ista garda ljudi duže dva mandata biti na vlasti i kraj .
Hiljada puta sam rekao da Lekić ne spada u pristojne novinare, naprotiv, ali mu za ovu priču skidam kapu. Svaka čast, Lekiću!
Odličan tekst i da se zna, ko je vladalac u Lučanima.
Nažalost ,Lekić je pogodio pravo u centar a i vi sa komentarima.Da,Lučani su Srbija u malom.U svakom mestu ,nema veze da li imalo 1000 ili 100.000 ljudi imate jednog ili par tipova ala“Radoš Lučani“.Takav tip ljudi ,lišen svih mogućih moralnih skrupula ,ljigavci koji su svakoj vlasti dobri.U Srbiji može biti bolje ali tek onda kada se donese zakon da ne može ista garda ljudi duže dva mandata biti na vlasti i kraj .
Da kao dragačevac dodam da niko u Lučanima ovom nesrećnom ocu ne sme da udje u kuću, da mu se javi na ulici, da popije kafu sa njim. Ni rodjaci, ni komšije, ni kolege. Plaše se svemoćnog direktora. Ovo mi je sam Milovan rekao kad sam mu dovezao neku robu kući.
Još jedan odličan tekst Slaviša! Mislim, ipak da, što se tiče prave slike Srbije, najbolja ilustracija je komentar Dragačevca – aman ljudi, ako je tužio direktora, zar je svima u Lučanima „zabranjeno“ čoveka pitati za zdravlje, komšijski, popiti kafu sanjim? Zar i to može neko da zabrani u Srbiji, da se bude human, da se bude dobar komšija? E to je prava slika!
Svaka Vam čast za ovaj tekst. Odavno nešto lepše nije napisano.
Odlican tekst,ali ne mozete sve,ili vecinu gradjana Lucana i okoline,kvalifikovati kao poslusnike i poltrone. Nije empatija zauvek umrla u Lucanima,vratice se ljudskost kada zla ne bude vise. Ali ako tada dozvolimo da ovi poltroni opet zauzmu mesta u prvim redovima,onda nismo nista bolje zasluzili od ovoga zla koje sada imamo. Pukovnik je jedan od mnogih lokalnih serifa u Srbiji. Uvek ih je bilo i bice,ali nas odnos prema takvima je ono sto nas cini slobodnim ljudima ili slugama… Zamolio bih redakciju da nekada objavi tekst o uspesnim mladim ljudima iz Lucana,kojih itekako ima,sportistima,naucnicima,piscima,muzicarima…. Da bar malo bacimo svetlo na tamu koja decenijama prekriva Dragacevo.
„Vratice se ljudskost kad zla ne bude bilo vise“ Evo udaram glavom o zid. U zelji da demantujete-vi sve potvrdili.
Gospodine Lekiću svaka čast,valjda će se ovi „karakteri“ uskoro opametiti. Mala sugestija..negde je Radoš Milutinović,a negde Milovanović.
Lučanci i ne zaslužiju boljeg od Radoša. Sa kim si – takav si.
Fantastičan tekst, bravo Slaviša.
Pa pred lokalne izbore u Lučanima Radoš drži sastanak u fabrici i naređuje da se glasa za Vučića.Zarad opstanka fabrike.Kao da svet postoji od Vučića pa ovamo.Eto sve je jasno ko štiti ovog starca.
Bedan je taj nas slugeranjski i podanicki mentalitet. Bedan.
Sem casnih izuzetaka, Srbija je slika i prilika Lucana. Stokholmski syndrome na delu. Bravo Slavisa! Bravo Ana Lalic! Bravo za sve koji se opiru ovoj posasti.
Sve u centar! Auu sad kad navuce i Bukvica protiv sebe, bice prasenja! Ali namazan je Pukovnik, sto slucajno ne kaze nesto momcima poputa Matijasevica, brace Radulovic, starijeg Bukvica a?!?! Tu ne sme da cacka, nego se ihvatio poltrona do carsiji! Gledam svaki dan kako se bahati, gde sme
Braqvo za tekst, to smo mi. Imamo izreku ,, Cuti moze biti gore“ i poslovicu Pametniji popusta, zahvaljujuci njima i podanicoim mentalitetu tu smo gde smo! A namenska i sva jano drzavna preduzeca – ministarstva, razne uprave su pune Radosa, koji odavno imaju uslov za penziju, ali su nezamenljivi cesto imaju ugovore do zavrsetka projekta.! Malo problematicno jer tada je njima u cilju da se projektat nikada ne zavrsi, ili bar dok su oni tu.
Puštaš vepra da te jaše za 300€…
Crkni onda!
Najpostenije bi bilo okrenuti glavu svakom Lucaninu kad ga sretnes ili upoznas jer sebe su dokazali kao neljudi i sitne sicardije. Neka zive sami sa svojom sramotom
Mislim da većina greši što optužuje gospodina Milovanovića. Nije on takav rođenjem. Njega je svaka vlast pothranjivala i dograđivala. Zašto se ne zapitate zašto je sedamnaest godina direktor državne fabrike kao penzioner i šta će država ako , Bože sačuvaj Radoš umre?
Da zaključim, nije Radoš kriv što je takav.
Uobičajeno , kupim Danas. Kući: – Hoćeš da čitaš Danas? Ima par dobrih tekstova. – Naravno, danas je ponedeljak, danas je Lekić. – I njegov je tekst dobar. -Lekićevi tekstovi su uvek dobri. I zaista, tome se nema šta dodati.
Nije tu reč o podaništvu nego o strahu. Moćnik je preko partijskih pipaka u javnim preduzećima, u pošti, vodovodu, čistoći, inspekcijama, pravosudju, policiji itd. Može ti nauditi na sto načina. U Čačku je moćnik Kostić koji čak nije državni funkcioner. U manjim gradovima je sve očiglednije, zna se ime i prezime onog kome je moćnik majka, a kome je maćeha. Srbija je Lučani. Rešenje je promena izbornog sistema, da se glasa direktno za lokalne funkcionere na lokalnim izborima koji će biti odvojeni od republičkih.
Koren svih naših problema je neobrazovano stanovništvo. To je uzrok, a posledice su Lučani, Pančičev vrh, Savamala, tetka iz Kanade, Vučić, Daćić, podanistvo, karakter do karaktera itd. Na uništavanju obrazovanja je uporno radila svaka vlast u poslednjih 30 godina, a SNS vlast će da „zakuca poslednji ekser“.