Šta nam donosi novi francusko-nemački non pejper?

Novi plan koji je izložen u ovom dokumentu predlaže da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija ulaze u Evropsku uniju korak po korak, odnosno da bi se zemlje uključivale u rad EU postepeno, u zavisnosti od toga koliko su uspešne u sprovođenju reformi.

“Moramo obezbediti dodatne podsticaje u okviru postepenog procesa integracije zasnovanog na zaslugama i pojednostaviti postojeći proces kako bi bio efikasniji i omogućio bržu i dublju integraciju”, navodi se u francusko-nemačkom non-pejperu.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da je Francusko-nemački predlog važan pre svega zato što predstavlja priznanje da dosadašnja politika proširenja nije dala rezultate koje su očekivale ni Evropska unija ni zemlje kandidati.

“Evropska unija je više od dve decenije gradila proces zasnovan na principu „štapa i šargarepe“. Ideja je bila jednostavna: sprovedite reforme, uskladite se sa evropskim vrednostima i standardima i bićete nagrađeni napretkom ka članstvu. Međutim, praksa je pokazala da takav model nije uspeo da proizvede dovoljno snažne podsticaje za političke elite, niti je građanima doneo dovoljno opipljive koristi”, objašnjava naš sagovornik.

Podseća da je poslednja velika i konkretna korist koju su građani Srbije neposredno osetili bila je vizna liberalizacija 2009. godine, didajući da danas i taj uspeh polako gubi na značaju.

“Građani već prolaze kroz dodatne kontrole, fotografisanje i uzimanje biometrijskih podataka na granicama, dok se od jeseni uvodi i sistem prethodnog odobravanja putovanja u EU koji će se naplaćivati. To formalno nije viza, ali za mnoge građane predstavlja dodatnu administrativnu prepreku i trošak” kaže Beširi.

Istovremeno, kako navodi, ni zemlje regiona nisu pokazale političku zrelost kakvu je Evropska unija očekivala. Prema njegovim rečima, nacionalizam je i dalje “dominantna politička valuta” u regionu, te umesto regionalne saradnje često gledamo politiku u kojoj je važnije da komšiji bude gore nego da nama bude bolje. Beširi ističe da je Srbija posebno problematičan primer zbog kontinuiranog mešanja u unutrašnje političke procese susednih država, što dodatno podriva poverenje u regionu.

“Posle gotovo dvanaest godina pregovora jasno je da vlast u Srbiji nije bila sposobna, a još važnije nije bila ni voljna da sprovede reforme koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji. Sa druge strane, opozicija, civilno društvo i proevropski deo javnosti nisu bili dovoljno snažni da se uspešno suprotstave višegodišnjoj anti-EU propagandi i sistemskom urušavanju institucija. U tom smislu, francusko-nemački predlog predstavlja priznanje da dosadašnji model nije funkcionisao. Evropska unija sada pokušava da ponudi „slađu šargarepu“. Umesto da građani čekaju punopravno članstvo kao udaljeni cilj, predlaže se postepeno otvaranje pojedinih privilegija koje su do sada bile rezervisane gotovo isključivo za države članice”, poručuje naš sagovornik.

Najznačajnije mere iz ovog dokumenta, kako ističe Beširi, uključuju postepeni pristup jedinstvenom tržištu EU, uključivanje kandidata u pojedine sastanke evropskih institucija, pristup evropskim programima, jaču bezbednosnu i odbrambenu saradnju, integraciju u digitalno tržište, energetsku uniju, platni sistem SEPA, kao i dalje ukidanje prepreka za kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

“Za građane bi to moglo da znači niže troškove transakcija, lakše poslovanje, veće investicije, jeftiniji roming i snažnije uključivanje regiona u evropske tokove. Međutim, ostaje pitanje da li će to biti dovoljno. Besplatan roming ili lakša plaćanja preko granica jesu korisni koraci, ali oni najviše znače delu stanovništva koji već ima mogućnost da putuje, posluje ili studira u inostranstvu. Zbog toga će Evropska unija morati da pronađe i ambicioznije načine da građanima pokaže da proces integracija donosi konkretne koristi u svakodnevnom životu”, kaže.

Kako ocenjuje, najveća vrednost ovog predloga nije u pojedinačnim merama, već u pokušaju da se proces ponovo učini politički relevantnim i za građane i za političke elite, napominjući da istovremeno, ovaj dokument zadržava važan princip: privilegije mogu da se dobiju postepeno, ali puno članstvo ostaje rezervisano za one koji ispune sve uslove.

“To je razuman pristup, ali vreme nije neograničen resurs. Evropska unija mora mnogo brže da reaguje nego do sada, jer produženo stanje između članstva i nečlanstva stvara prostor za rast autoritarizma, stranog uticaja i političke nestabilnosti. Zaglavljivanje regiona u beskrajnim pregovorima moglo bi na kraju da košta i Zapadni Balkan i samu Evropsku uniju više nego što danas mnogi žele da priznaju”, zaključuje Beširi.

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta, ocenjuje da je francusko-nemački non-pejper je izuzetno važan jer, iako suštinski ne donosi ništa radikalno novo, već uvodi potpuno novu dinamiku i pokušava da izvuče proces proširenja iz političkog ćorsokaka u kome se godinama nalazi. Kroz tu novu dinamiku, kako objašnjava, dokument nudi konkretne koristi za zemlje kandidate, ali pod istim pravilima i uz znatno veću odgovornost.

“Suština predloga nije prečica do članstva, niti zamena za punopravno članstvo, već uvođenje jasnog principa: ko sprovodi reforme može ranije da dobije opipljive koristi od evropske integracije, dok onaj ko nazaduje rizikuje da izgubi i ono što je već ostvario. Samim tim, proces postaje i zvanično reverzibilan”, kaže naša sagovornica.

Đurica ističe da ključne tačke ovog dokumenta predviđaju postupnu integraciju u jedinstveno evropsko tržište i veće uključivanje zemalja kandidata u rad institucija Evropske unije, doduše bez prava glasa, napominjući da to podrazumeva pristup određenim programima Unije, poput bezbednosne i odbrambene saradnje, integracije u oblasti energetike, digitalnog tržišta, platnog sistema koji je već u toku, zatim uvođenje zelenih traka, kao i usklađivanje industrijskih politika. Međutim, ona ističe da svi ovi benefiti i dalje su strogo uslovljeni.

“Pristup jedinstvenom tržištu zahteva poštovanje istih pravila kao i klasičan proces pristupanja, što znači da je na snazi striktan meritokratski princip – ispunjavanje standarda i zatvaranje relevantnih poglavlja, pre svega onih koja se odnose na vladavinu prava, fundamentalna prava i poglavlje 31 koje se tiče spoljne i bezbednosne politike. Za Srbiju je ovaj predlog od ogromnog značaja jer u potpunosti razbija omiljeni izgovor ovdašnjih vlasti kako Evropska unija navodno ne zna šta hoće, kako stalno izmišlja nova pravila i kako ne postoji politička volja za proširenje. Te floskule više ne piju vodu. Non-pejper pokazuje da politička volja u Briselu, Parizu i Berlinu postoji, ali da Evropska unija sve jasnije uvodi logiku odgovornosti”, objašnjava naša sagovornica.

U slučaju Srbije, ona ističe da je u ovom procesu posebno važno razdvojiti građane od vlasti. Ona napominje da građani Srbije jesu podeljeni kada je reč o samoj Evropskoj uniji kao organizaciji, i to ne treba ignorisati, ali da ogromna većina ljudi želi upravo ono što se nalazi u samom jezgru procesa pristupanja: uređenu državu, nezavisne institucije, pravdu, manje korupcije, slobodne medije, bezbednost, predvidivost i, jednom rečju, normalan život. Ona ističe da se upravo zato evropske integracije ne smeju svoditi samo na geopolitiku ili na pitanje identiteta, već se moraju vratiti tamo gde im je i mesto – na pitanje kakvu državu gradimo.

“Srbija trenutno nije zaglavljena zato što nema znanja i kapaciteta, ili zato što naše društvo nema potrebu za uređenim sistemom. Naprotiv, i znanje i potreba postoje. Srbija je zaglavljena isključivo zato što vlast ne želi reforme koje bi ozbiljno ograničile njenu moć i stavile je pod kontrolu. Zbog takve politike naši pregovori faktički stoje još od decembra 2021. godine. Od tada nismo imali novu Međuvladinu konferenciju, nismo otvorili nijedno novo poglavlje, niti ijedan klaster. Problemi se nalaze upravo tamo gde se i meri stvarna spremnost jedne države za evropske integracije: u vladavini prava, demokratskim institucijama, slobodi medija, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u usklađivanju sa spoljnom politikom Evropske unije. To je ono što vlast uporno pokušava da izbegne. Ovaj predlog Srbiji otvara vrata šire nego ranije, ali kroz ta vrata ne može da se prođe sa deklarativnom retorikom da smo na evropskom putu, već može da se prođe samo sa uređenom državom”, zaključuje Đurica.