Nije srpski lupati 1

Usred leta 2007. beogradski Status team (u sastavu – Zoran Pavić, Nenad Zorić i Slaviša Lekić) objavio je Antologiju savremene srpske gluposti – „Nije srpski lupati“: na jednom mestu objavljeno je blizu 50.000 verbalnih „bisera“ i „gluposti“ koje je u prethodnih 15 godina izreklo više od 1.500 javnih ličnosti Srbije.

Tiraž od 30.000 primeraka brzo je „planuo“, ljudima se dopalo da poseduju brevijar lapsusa i lupetanja, što bi bilo uglavnom smešno štivo, da neke od tih gluposti nisu na tragičan način obeležile epohu koja je za nama.

Bilo je, naravno, i onih kojima je to naše „izigravanje Vuka Karadžića“ išlo na ganglije: LJubomir Živkov, kolumnista Vremena, napisao je osvrt pod naslovom „Skupljači otpada“, u kojem nije nimalo štedeo autore ove antologije – „kontejnera krcatog jezičkim, stilskim i logičkim škartom“, kako je ocenio legendarni LJuba.

Premda ni Pavić ni ja, iskusno, nismo pridavali previše pažnje kritikama tog našeg megalapsusarijuma, Nenad Zorić Zorzi, najmlađi od nas, omađijao nas je elokvencijom i sugestivnošću, napaljeno urgirajući da napišemo odgovor. Za kaznu je morao sam da napravi draft reakcije i u roku od odmah otprintao je već pripremljeno pismo Vremenu – sve se vrtelo oko LJubine rečenice „Šta mi, zapravo, smeta u knjizi ‘Nije sprski lupati’,a da ju nisam niti pogledao? Pa to što izjave nisu autorizovane!“ i Zorzijevog čuđenja kako neko kapaciteta LJube Živkova može da piše o nečemu u šta nije zavirio i kako ozbiljan čovek, uopšte, može da insistira na autorizovanju – gluposti?!

OK, nije to Zorzi baš ovako „meko“ upakovao, ali nije u odgovoru bilo baš reči čiju težinu novinska hartija ne trpi. Kako god, taj odgovor nije objavljen a Dragoljub Žarković, glavni urednik Vremena i moj nekadašnji urednik iz Borbe, nije trošio previše reči: „Ma ne pada mi na pamet da vas pustim da se tako obračunavate s jednim LJubom…“!

Dvanaest godina kasnije, od Filipa Švarma, ondašnjeg i današnjeg odgovornog urednika Vremena, dobio sam neku vrstu izvinjenja:

„LJudi imaju pravo da odgovore. Da li će se to svideti redakciji – pa neće… Radimo u javnom interesu, iznosimo stavove, moramo da budemo spremni da uđemo u polemiku i da objavimo mišljenja s kojima se u uređivačkoj, novinarskoj karijeri ne slažemo“, kazao je Švarm.

Opravdano sumnjam, međutim, da će Pavić i Zorić ovo prihvatiti kao izvinjenje, posebno jer se Švarmove reči odnose na incident s kojim ova dvojica, za razliku od mene, nemaju nikakve veze.

Odgovorni urednik Vremena pravo na odgovor proglasio je za svetinju na sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu, na kojoj je većinom glasova odlučeno da je Danas, neodgovarajućim objavljivanjem odgovora Ivana Radovanovića na tekst „Beba“ Slaviše Lekića, prekršio Kodeks novinara Srbije.

U tekstu „Beba“, inače, Radovanović je pomenut na dva mesta: 1) „Cirkus oko knjige Ivana Radovanovića, koju je potpisao Goran Vesić, a spalio Bata Gašić…“ & 2) „…te Ivan Radovanović, lik koji prepisujući Vebera, Čerčila, Eka i Đinđića sastavlja govore za Aleksandra Vučića“!

Ovo je LJilja Smajlović, desetogodišnja honorarna tetkica Komisije za žalbe, krstila klevetom i kompromitacijom Radovanovića, kao da sam, nedajbože, napisao da je on lično bio hanumica Radovana Karadžića na privremenom radu u sarajevskom Oslobođenju.

Uredništvo Danasa je procenilo da je tekst koji je Radovanović poslao zloupotreba prava na reakciju i kao odgovor objavilo samo rečenicu koja se odnosi na pominjanje u tekstu.

Vida Petrović Škero, član Komisije, bila je mišljenja da „treba da se trudimo da novinari i mediji funkcionišu sa polemikom – nema polemike ako se pusti rečenica“. Tako je, zahvaljujući i njenoj preporuci, Danas naknadno objavio integralni odgovor Radovanovića, gde ovaj polemično obećava kako će uredništvu i Lekiću kupiti priručnike za – idiote.

A Višnja Aranđelović, Smajlovićkina sluškinja iz Politike i predsedavajuća Komisije, polemično je zaključila da je Danas morao objaviti Radovanovićevo štivo jer je objavljivao i nepristojnije tekstove, navodeći kao primer poslovično nepristojnog Lekića, Nataliju Dević i – Svetislava Basaru!

Objavljujući, po preporuci Saveta za štampu, izvorni UVREDLJIVI Radovanovićev odgovor, Danas se, zapravo, ogrešio o etičke standarde profesije.

No, oni su samo poslušali većinu iz Komisije, koji „shvataju ali postupaju kao da ne shvataju!“

Većinu koju čine, mada je mene teško šokirati, i Filip Švarm, Vida Petrović Škero ili Tamara Skrozza, osobe koje s LJiljom Smajlović i Ivanom Radovanovićem povezuje – etika!

P. S. Ovaj tekst pisan je u danu kad mi je kliknulo da je Savet za štampu institucija koja ima ekskluzivno pravo na tumačenje Kodeksa novinara Srbije i Zakona o javnom informisanju. I kako to nije u redu. I da ću u periodu koji sledi dobar deo svoje kreativno-negativne energije usmeriti ka rušenju tog monopola.