Dan žena

– Smiljka, pa gde si ti dosad, samo što nije svanulo! Za pola sata počinje radno vreme! Dakle, odmah požuri u magacin i pomozi da se složi nova roba, posle sve to raspakuj, pa zalepi cene, pa onda sve to složi na rafove… A onda otvori radnju… Danas radiš na kasi… I, da ne zaboravim, Rale se javio da je bolestan, pa ćeš pomagati i kod istovara…

Na vratima se nešto setio.

– E, da ne zaboravim… srećan ti 8. mart!

– Hvala, gazda.

Javila sam se kolegi u magacinu.

– Ove velike kutije nosi gore, a one male spusti dole, pa onda one srednje stavi između a one okrugle… Ne znam ni sam, snađi se nekako…

I on se nečeg setio.

– I. koleginice, da ne zaboravim, srećan ti 8. mart!

– Hvala, kolega.

Kad sam popodne došla s posla i spustila torbe sa pijace, pojavio se stariji sin.

– Mama, treba da mi opereš opremu sutra za trening… Nemoj zaboraviti da mi zašiješ rajsferšlus na trenerci… Prosuo sam jogurt u spavaćoj sobi… A bilo bi super da napraviš za večeru piletinu sa spanaćem… baš mi se jede…

Nečega se setio.

– Draga moja mamice, srećan ti tvoj dan, 8. mart!

– Hvala, sine.

Taman sam počela da spremam ručak, pojavio se mlađi sin.

– Mama, možeš li da mi pomogneš da uradim domaći iz srpskog… a najbolje bi bilo da ga ti uradiš… kao i obično… Nego, hitno mi trebaju patike, pukao mi je đon… Nadam se da spremaš za ručak ćevape… samo mi se to jede…

I on se nečeg setio.

– Srećan ti 8. mart, draga mama!

– Hvala, sine.

Došao je i muž s posla.

– Najavila se moja mama sutra u goste… a kuća ti je kao svinjac… Red bi bio da sve lepo oribaš, opereš i raspremiš… Treba mi čista opeglana košulja i pantalone za ujutru… Mogli bi za večeru ćufteta… baš mi se jedu.

I muž se nečeg setio.

– Da ne zaboravim… Prozori su ti baš zaprljani, mogla bi i njih da opereš…

Uveče kad sam se premorena srušila u krevet, muž me je neočekivano zagrlio, a zatim naglo počeo da ljubi i ljubi i ljubi… Pa se ipak zaustavio.

– Nešto sam večeras umoran… A hteo sam da ti, onako, baš, čestitam praznik…

– Hvala, mužu.