Jedne ni po čemu posebne večeri u stanu se začuo čudan, jak i hrapav glas.

„Tranzicija!“Svi smo poskakali iznenađeni i počeli da tražimo izvor čudnog zvuka.

„Tranzicija!“, „Tranzicija!“, „Tranzicija!“, orilo se na sve strane i ubrzo smo sa radošću otkrili da je naš Kića progovorio. Istina, samo jednu reč. „Tranzicija!“, „Tranzicija!“, „Tranzicija!“, nije se zaustavljao po ceo dan i noć. Ipak, naš papagaj je govorio, nije to mala stvar!

Vest o našem talentovanom papagaju širila se brže nego što smo mogli i da pretpostavimo. Na vrata nam je zakucala delegacija republičke vlade.

– Čuli smo za vašeg papagaja pa smo želeli da ga angažujemo u jednom reklamnom spotu. Ako nemate ništa protiv.

Nismo imali ništa protiv i uskoro smo ugledali Kiću u udarnom TV Dnevniku.

Vikao je iz sve snage „Tranzicija!“, „Tranzicija!“, „Tranzicija!“, i super je izgledalo.

Pored njega je drugi papagaj vikao „Privatizacija!“, „Privatizacija!“, „Privatizacija!“, treći papagaj je vikao „Reforme!“, „Reforme!“, „Reforme!“, četvrti „Evropa!“, „Evropa!“, „Evropa!“, i bilo je baš simpatično.

A onda se ispostavilo da to uopšte nije reklamni spot nego direktan prenos sednice republičke vlade.

Tako je naš Kića zahvaljujući svom talentu dogurao do Ministra.