Bližila se ponoć i deca su nestrpljivo čekala Deda Mraza.
Iznenada mi je zazvonio Viber.
Bio je to Deda Mraz, glavom i bradom, i to u video-pozivu.
– Srećna Nova godina, dragi Srbi i Srpčići! – smejao se raspoloženi Deda Mraz. – Ima li zime?
– Ima zime, dragi naš Deda Mraze, ali pre svega ima dosta nestrpljenja – moro sam da primetim. – Deca te čekaju cele noći… Izvini… ali gde si ti… uopšte?!
– Pa, ja se izvinjavam – reče Deda Mraz – ja zaista nisam neko ko razočarava decu… Uostalom, znamo se… već godinama… Ali ove godine… nisam daleko dogurao… Trenutno sam u karantinu u Nemačkoj…
– Što u Nemačkoj? – iznenadio sam se.
– Pa… mali problem zbog virusa… – otkrio je razlog Deda Mraz. – Ja sam zbog ove epidemije odlučio da se vakcinišem američkom vakcinom… Međutim, kad sam stigao do Rusije, oni ne priznaju američku nego samo rusku… pa sam se kod njih vakcinisao njihovom ruskom vakcinom… Ali kad sam stigao do Kine, oni nisu priznavali ni američku ni rusku… pa sam se vakcinisao i njihovom kineskom vakcinom…
– Svaka ti čast na ažurnosti i epidemiološkoj odgovornosti – morao sam da prekinem Deda Mrazovu vakcinalnu epopeju… Ali deca su zaista nestrpljiva i prilično razočarana… Pa me interesuje zašto nisi stigao do nas kad si već toliko puta vakcinisan… Ti bi trebalo da zadovoljavaš sve standarde… vakcinisan si sa sve tri vakcine…
– Pa taj deo je bio sasvim u redu – potvrdio je Deda Mraz. – I dobro mi je išlo, i svi su me propuštali… dok nisam stigao u Nemačku…
– Koju li oni vakcinu traže? – bio sam radoznao.
– Ma Nemci ko Nemci… pedanterija – bio je rezigniran Deda Mraz – Oni sve živo testiraju… bez obzira na vakcinu… I ispostavilo se da sam ja pozitivan na virus… Pa sam sada u obaveznom karantinu… dok ne budem negativan…
Situacija je bila jasna, ali prilično beznadežna.
– Mi tebi, Deda Mraze, želimo brzo ozdravljenje, i da postaneš negativan – rekoh mu kurtoazno. – Ali šta da kažem deci… za poklon?
– Ništa se ne sekirajte, poklon stiže brzom poštom – iznenadio me je Deda Mraz. – Poslao sam vam lep, svež, taze iskopan… litijum!
Bio sam u šoku.
– Aman bog, čoveče – nisam mogao više da se kontrolišem – šta će, pobogu brate, deci… ili bilo kome… litijum?!
– Kako, šta će!? – sad se Deda Mraz iznenadio mojim neznanjem – Jel’ shvatate da ja vama poklanjam već iskopan litijum?! Samo oni koji u današnje vreme poseduju već iskopan litijum, neće morati sami da ga kopaju… A ko ne mora da kopa litijum, verujte mi na reč i iskustvo, za njega nema većeg poklona… Uostalom, bolje da se litijumom igraju deca… nego odrasli…
I veza se prekinula…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
