Pošao sam da posetim tetku i teču u Crnoj Gori.
– Velju čoče, da mi rečeš pošteno, imaš li ti u auto kakvijeh knjiga? – bilo je prvo pitanje crnogorskog carinika na granici.
– Pa… u stvari… imam – priznao sam. – Poneo sam tetki par ljubavnih romana, a teči neke memoare… Je li to neki problem?
– More biti problem! – povisio je glas carinik. – Ma, da rečeš ti meni pošteno… Da nijesi ti morebit… srpski intelektualac?!
– Pa… sad… – malo sam se i zbunio – valjda jesam nekakav intelektualac… ne znam baš šta se podrazumeva…
– Intelektualac! – prodera se iznenada carinik i oko mene se munjevito stvoriše uniformisani ljudi.
– A ti si jedan od njih! – proderao se njihov komandant. – Dolija si, avetinjo!
Priveli su me do nekog mladog oficira.
– Kao što vidiš… Ufatismo te iz cuga… – vrteo je on glavom. – Dolija si. I đe nađe od toliko zemalja cijelog regiona da poganiš čestitu i poštenu Crnu Goru! Kako te nije sram, jado!
– Ali… gospodine… poručniče… – pretpostavio sam njegov čin – ja sam pošao da obiđem tetku i teču i da im odnesem…
– Knjige! – proderao se mladi oficir. – A znamo mi šta nam vi oćete učinjet! Knjige! I ideje! To nam vi mislite učinjet, avetinje! Ali neće moći, predšednika mi! Nećete uspjet!
Poručnik je zgrabio moj pasoš i počeo da nešto ukucava u kompjuter.
– Opa! Kakvu smo mi ptičicu ufatili! Velju, još i piše knjige!? Pa ti si, avetinjo, pisac, kukala ti majka!
– Ovaj – na neki čudan način počeo sam da osećam nešto krivim – ja istina pišem po malo… ali verujte… nije mi to zanimanje… to je više hobi…
– Hobi!? – opet se proderao oficir – Rečeš, hobi!? A ođe piše, avetinjo, da si objavia do sada četrnes knjiga! Četrnes! Pa ti si kolovođa!
– Pa nisu to sve autorske… Ima tu bar četiri kompilacije…
– Muči, jadan! – prekinuo me je besno oficir. – Sve smo otkrili! Priznaješ li ti, nesrećo, da si srpski intelektualac i pisac i da pišeš knjige?!
Odlučio sam da više ništa ne govorim.
– Mučiš, a! E sad možeš da mučiš koliko ti volja! Raskrinkan si, jado! Takvima kao tebe nije dozvoljen ulazak u našu čestitu i poštenu zemlju! Nama ne trebaju ni vaše knjige, ni vaše ideje… ni vi!
I tako sam deportovan po kratkom postupku nazad u Srbiju.
Krivično delo: intelektualni terorizam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
