Srpska književna nagrada 1

Sastanak tročlanog žirija za izbor najbolje knjige godine bio je u punom jeku.

– Uvažene kolege, vreme je da donesemo konačnu odluku – prekinuo je ispijanje kafe predsednik žirija – Zato neka svako izloži svoj konačni predlog.

– Ako mene pitate, ja glasam za gospodina Petrovića – uzeo je reč prvi član žirija – On je jedan izuzetan čovek, sjajan prijatelj i dugogodišnji član našeg udruženja. A nema gotovo ni jedne proslave udruženja gde nam on nije o svom trošku organizovao ketering. Zaista izuzetan i nesebičan čovek!

– Svaka čast gospodinu Petroviću, i ja ga izuzetno cenim – javio se drugi član žirija. – Ali što se tiče keteringa… gospodin Živković nas je vodio na večere… A sponzorisao je i slavu našeg udruženja… Tako da je moj predlog ipak gospodin Živković. A svi znate kakav je on čovek i koliko je samo puta pozajmljivao pare svima nama koji smo od njega tražili… Zaista izuzetan i redak čovek!

Uzeo je reč i predsednik žirija.

– Ja se potpuno slažem sa vašim predlozima, kolege. Nema boljih laureata od gospode Petrovića i Živkovića! To su zaista dva izuzetna pisca i učinili su mnogo za naše udruženje. I prosto mi je žao što nije predviđeno po Statutu za ovu nagradu može da se podeli, pa da obojica ravnopravno dobiju nagradu, jer je zasita zaslužuju. Ali moramo izabrati samo jednu knjigu. Pa iako je zaista teška odluka, ja glasam da dodelimo nagradu knjizi gospodina Živkovića!

Oba člana su složno zapljeskali.

– Ostaje još da napišemo saopštenje žirija… – podsetio ih je predsednik žirija. – Srećom, ovde već imamo formular od prethodnih godina… samo da ubacimo ime knjige i pisca… Kako se ono zove knjiga gospodina Živkovića?

Nastupila je napeta tišina, a zatim kupusanje po gomili prispelih knjiga.

– Ovaj… izgleda da… nema knjige gospodina Živkovića – posle dužeg traganja je zaključio prvi član žirija.

– Ali… kako je to moguće?! – nervirao se predsednik.

– Pa… izgleda da nam je ovaj spisak koji imamo… prispelih knjiga na konkurs… od prošle godine! – otkrio je zabunu drugi član žirija.

– O, bože sačuvaj! – krstio se predsednik. – Pa ja ću ubiti sekretaricu Micu! Ona je žena stvano zrela za penziju! Da nam odštampa pogrešan spisak!

Nastupila je napeta tišina.

– Pa šta sad da radimo, predsedniče? – usudio se da upita prvi član.

– Ako dopustite, gospodine predsedniče – javio se drugi član. – Dok smo tražili knjigu gospodina Živkovića… ja sam video knjigu gospodina Pavlovića!

– Pa što ne kažeš! – naglo je živnuo predsednik žirija. – To je pravi pisac! Svake godine napiše knjigu! Kreativni vulkan! Pa onda je problem rešen! Nagradu za najbolju knjigu dobija gospodin Pavlović! Odmah mu javite… ketering može i ovde u našem udruženju u petak… Samo nađite već jednom njegovu knjigu u toj gomili… Da vidimo kako se uopšte zove…

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.