Ko radi, taj i greši... 1

Ko radi, taj i greši, i nanosi najveću štetu onima koji u potpunosti zavise od rada tog nekog… Tako bi mogao da se opiše rad i zalaganje aktuelne vlasti u Srbiji u borbi protiv korona virusa usmerenih prema siromašnima, povratnicima u Srbiju iz inostranstva, i na kraju, onima koji su u konstatnoj borbi za goli život – izbeglicama.

„Državljani Srbije koji su sinoć doputovali iz Pariza, odvezeni su u izbeglički kamp kod Subotice, a da im uopšte nije rečeno kuda ih vode, javila je za N1 Sonja Radević, čija sestra je jedna od putnica. Oni su kasnije u toku dana prevezeni u Beograd, u prostorije Vojne gimnazije. Iz Ministarstva odbrane odgovaraju da su u Subotici obezbeđeni svi uslovi za smeštaj u skladu sa Pravilnikom. Sonja Radević rekla je jutros da su uslovi u kampu u Subotici nehumani: po 10 njih je u jednoj sobi, prljavo je, šetaju bube, smrdi i užasno je hladno. Niko neće da im kaže gde se nalaze, ljudi su videli tablu za Suboticu iz autobusa. Ako se do sada nisu razboleli, sada će sigurno. Rekla je i da su im po dolasku iz Pariza, svima dali papire da su 28 dana u karantinu. Dodaje: „Kaže sestra da bi voleli da su ostali na aerodromu u Parizu, imali su bolji tretman. Bolje su ih dočekali tamo nego njihova država. Izopšteni su, nemaju kome da se obrate.“

Na Fejsbuk stranici „Nijedan čovek nije ilegalan – Podrška migrantima/kinjama“, Marta Stojić Mitrović, deleći ovaj izveštaj N1, navodi: Za neke je ovo svakodnevica…

Razume se, misli na izbeglice. Dodaje: „Ipak, za državljane mora humaniji smeštaj! A za migrante je i ovo super?“

Stoga, iskoristiću ovaj javni prostor da bih prenela delove otvorenog pisma Transbalkanske solidarnosti, jedne od najhumanijih organizacija u ovom trenutku na ovim prostorima.

„Kao pojedinci i pojedinke pozivamo na afirmaciju vrednosti jednakosti i slobode, apelirajući na činove brižnosti i solidarnosti. Istovremeno, kao oblik hitnih mera, od vlada država članica Evropske unije, država u regionu i svih nadležnih institucija i organizacija, zahtevamo da sve koji su prisiljeni živeti na ulici, u improviziranim objektima bez minimalnih sanitarnih uvjeta, ili u neadekvatnim kolektivnim objektima, organizovano omoguće smeštaj u humanim, sigurnim i sanitarnim uslovima. Zahtevamo da se za sve osiguraju adekvatni uslovi za život i zdravlje te da se u tu svrhu bez odlaganja prenamene javni, turistički i drugi (prazni privatni) objekti. U jeku pandemije, primereno zbrinjavanje svih ugroženih trebalo bi biti prioritet svake odgovorne javne politike i svih odgovornih država… Tražimo da se u okviru mera koje predviđaju i organizuju lokalne i državne vlasti, kao i međunarodne organizacije poput IOM-a i njihovih partnera koji su u nekim državama u regiji preuzeli vodeću ulogu u radu s izbeglicama i migrantima, po hitnom postupku organizuju i aktiviraju mobilni timovi koji bi donosili vodu i hranu, sredstva za dezinfekciju i higijenu, svim ljudima kojima je to potrebno, a koji žive izvan kampova. U ovaj proces treba da se uključe građani i građanke, bez ograničenja i na dobrovoljnoj osnovi, a u skladu sa preporukama zdravstvenih stručnjaka i epidemiologinja… Kao pojedinci i pojedinke pozivamo na afirmaciju vrijednosti jednakosti i slobode, apelirajući na činove brižnosti i solidarnosti. Istovremeno, kao oblik hitnih mera, od vlada država članica Evropske unije, država u regionu i svih nadležnih institucija i organizacija, zahtevamo da sve koji su prisiljeni živeti na ulici, u improviziranim objektima bez minimalnih sanitarnih uvjeta, ili u neadekvatnim kolektivnim objektima, organizovano omoguće smeštaj u humanim, sigurnim i sanitarnim uslovima. Zahtevamo da se za sve osiguraju adekvatni uslovi za život i zdravlje te da se u tu svrhu bez odlaganja prenamene javni, turistički i drugi (prazni privatni) objekti. U jeku pandemije, primjereno zbrinjavanje svih ugroženih trebalo bi biti prioritet svake odgovorne javne politike i svih odgovornih država“. Zaključuje se u pismu Transbalkanske solidarnosti.