Nacionalizmom prezasićeno predizborno tržište

O poznatosti Vuka Jeremića, međutim, govore svi kao o podrazumevajućoj konstanti za gotovo izvesno veći uspeh na predsedničkim izborima. Čak se i uoči razgovora o tome da li će se opozicija ujediniti oko jednog kandidata govorilo naveliko kako bi svi trebalo da stanu iza Jeremića, jer on po nekakvoj elementarnoj logici, ima veće šanse od Jankovića da pobedi, odnosno uđe u drugi krug izbora.

Međutim, istraživanja, koliko god im verovali ili ne, govore drugačije. I to uporno – Janković je ispred Jeremića za par procentnih poena. Jeremićeva kampanja je ocenjena kao agresivna, izrazito prisutna i vidljiva, skupa. Krasi ga i ono što se sa priličnom izvesnošću pretpostavlja kao zgodno biračkom uhu – netrpeljivost prema Albancima, sumanute priče o očuvanju Kosova, čvrsti zagrljaji sa Miloradom Dodikom, i ostale nazadne i besmislene priče. Kako se, dakle, nadaleko poznati i tvrdi nacionalista, oštar protivnik vladavine Aleksandra Vučića, kandidat sa povelikim budžetom za kampanju, našao iza slabo poznatog, malo umerenijeg nacionaliste, sa ne toliko bogatom predizbornim kasom.

Čini se da je razlog tome prezasićenost nacionalističkog tržišta. U kampanji trče kandidati koji su svi do jednog – nacionalisti. A većina ih nema nikakvu drugu vrednost. Postoji krajnje nacionalistička i šovinistička desnica, poput Vojislava Šešelja, Boška Obradovića, Aleksandra Popovića, Milana Stamatovića…, koja nema nikakve druge određenosti, osim one zasnovane na isključivanju drugog i drugačijeg, prekidu evropskih integracija i potpuno potpadanje pod ruski i putinovski uticaj. Za njima sledi nacionalistička, a navodno proevropska politika aktuelnog premijera i kandidata za predsednika Aleksandra Vučića, koja je čak udruženo kritikovana od strane onih koji se kao ne bi nazvali krajnjom nacionalističkom desnicom sa onima čiji se identitet upravo u takvom određenju iscrpljuje – Vuk Jeremić, Saša Janković, Saša Radulović… U tom opštem metežu i utrkivanju u nacionalističkoj propagandi, pojavio se iznenada i LJubiša Preletačević Beli, koji je, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, izbio na drugo mesto, ostavljajući iza sebe već kampanjski iscrpljenog Vuka Jeremića, ali i Sašu Jankovića. On im se podsmeva, a birače privlači jer, bar po godinama i iskustvu, ne deluje nimalo odgovoran za katastrofalnu situaciju u zemlji, za razliku od njih, koji od retrogradnih, nacionalističkih i besmislenih političkih mantri i dalje ne odustaju.