Nenad Čanak – samo jako, a bledo!

Paradoksalno, u zemlji u kojoj kosovski mit predstavlja okosnicu i temelj svakog iole uspešnog političkog delovanja, a laganje, stvaranje napetosti i izazivanje sukoba nužno vodi do priznatosti i povećanja popularnosti u biračkom telu, kandidat za kandidata predsednika Srbije hvata se za priznanje kosovske nezavisnosti kao travke spasa u pokušaju da poput drugih kandidata stvori iza sebe nekakav blok podrške i identiteta. Međutim, praznina koja zjapi iz Čankovih leđa, ne samo u smislu izostanka podrške javnih ličnosti, medijske pažnje, pa i buke onih običnih ljudi inače iziritiranih takvim „izdajničkim“ gestom, ostavlja utisak otužnosti.

Iako priznanje kosovske nezavisnosti, tog valjda jedino jasnog koraka koji bi Srbija mogla da učini u sopstvenu i korist svojih građana, ne pada na pamet nijednom kandidatu, čak ni onom navodno najliberalnijem, Čankova predizborna kampanja zasnovana na takvoj najavi ne uspeva ni da izazove dužnu pažnju, napade i linč tako svojstven ovdašnjem javnom mnjenju kada je reč o ovoj temi. Zašto je to tako? Valjda zato što Čanka niko ne shvata ozbiljno, ne vidi u njemu nikakvu opasnost, ali ni temu na kojoj bi mogao da profitira. Slika Nenada Čanka bledi, a prepoznatljivost se stapa sa pozadinom negativnog konteksta koji određuje njegovu višedecenijsku političku karijeru.

Tako će, iako hrabra, realna i odgovorna izjava Nenada Čanka ostati u senci njegove pojave, ličnosti i napora da se samostalno politički identifikuje. Ovakva situacija svedoči zapravo o tome da je Čanku došlo na naplatu dugogodišnje učešće u vlasti sa različitim i političkim opcijama, koje govori o prevlasti želje za vlast i zavisnosti egzistencije od izigravanja političkog pajaca nad principima i ozbiljnošću zastupanja politike za koju je uveren da predstavlja javni interes građana. Ne razlikuje se Čanak po tome od ostatka učesnika na celokupnoj političkoj sceni i izvesno da nije fer da jedini na ovakav način strada, pogotovo što je po idejama, na strani antifašizma, protiv ratnih propagandi i zaostalosti tako svojstvene najpopularnijim političarima u Srbiji, kojima se, uprkos svemu, a na žalost građana, smeši još duga i profitabilna karijera.