Stručnjaci za izbegavanje

Odbijanje da se preuzme odgovornost za ono što su učinili u obavljanju posla koji je određen isključivo zaštitom zdravlja i života građana, a da istovremeno javnosti saopštavaju drastično pogoršanje situacije, iznoseći brojeve o broju umrlih, novozaraženih korona virusom, kao i onih koji se bore da prežive, deluje kao naopaka i tmurna stvarnost, ne samo u osvrtu na tragediju koja se već dogodila, nego i u odnosu na očekivan budući sled i ishod u borbi sa epidemijom.

Dobre namere, odgovornost i ozbiljnost u pristupu svakom poslu, kamoli onom koji se brine o očuvanju zdravlja građana, lako su vidljivi svakom posmatraču, bez obzira na to koliko mu je pažnja zaokupljena drugim stvarima.

Cela zajednica, svi njeni članovi, prinuđeni su, iz razumljivih razloga, da prisustvuju i životno zavise od onoga što doktori i stručnjaci, u saradnji sa političarima na vlasti, čine, preporučuju i komentarišu.

Uverenje da je moguće izbeći sud javnosti, kada je reč o brizi za život i sprečavanje smrti, ukoliko prave drastične greške i umesto boljih, ispostavljaju sve lošije rezultate svog rada, govori o očitoj nesavesnosti i potrebi za ostvarenjem ličnog naspram javnog interesa.

Pravdanja koja građani slušaju od članova Kriznog štaba u borbi protiv korona, virusa, da za sve veći broj umrlih i zaraženih, oni ne snose nikakvu odgovornost, odaju utisak o njihovoj bezobzirnosti, a samim tim dodatno ulivaju strah od onoga što bi tek moglo da usledi – još više bolesti i smrti nezaštićenih i nepovlašćenih ljudi, većinskog dela stanovništva.

Uprkos tome što svaki čovek u državi direktno svedoči pogoršanju prilika, što je ili iskusio ili se iz neposrednog okruženja uverio o nebrizi i javašluku prilikom lečenja, članica Kriznog štaba, epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević, prekjuče je na konferenciji za medije rekla da su kritičari njenog i rada njenih kolega nestručni i instruisani politikom.

O pismu koje potpisalo skoro 800 lekara, čiji životi su, mesecima unazad, duboko, zakopani u borbi sa bolešću i nedostatkom osnovnih uslova za rad, a u kome se zahteva smena Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, utvrđivanje istine o broju zaraženih, obolelih i umrlih od kovida 19 i nezavisna istraga o tome da li je bilo namernog zataškavanja podataka Darija Kisić Tepavčević je prokomentarisala rečima da među potpisnicima pisma nije videla kolege koji su kompetentni da sude o epidemiologiji i dodala da osim kritika nije čula neke konkretne predloge.

Pritom je, u pokušaju da falsifikuje tragičnu situaciju i sopstvenu odgovornost, krenula u nečasnu borbu, tvrdeći da su Ministarstvo zdravlja kontaktirali lekari koji žele da njihov potpis bude skinut jer kažu da im nije bilo jasno opisano šta potpisuju.

Takođe, epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba, rekao je da poštuje peticiju lekara koji traže smenu Kriznog štaba, ali istovremeno se drznuvši da ih okarakteriše nekompetentnim.

„Kolege nemaju dovoljno informacija, ali uvek poštujem mišljenja lekara. Svako je dobrodošao da nam pomogne… Mene su postavili u Krizni štab zaključkom Vlade i jedino Vlada može da me razreši“, rekao je Kon. Zaključak je, dakle, nemam savest, ne priznajem odgovornost, idem dalje…

A gde je to dalje? U dalju tragediju, bolest i smrt, i skrivanje podataka o tome zarad političkog profita iste te vlade i vlasti koji su ga postavili na funkciju koje neće da se odrekne, uprkos očiglednim činjenicama koje govore o stepenu smrtnosti i zaraze sve većeg broja ljudi.

Ta neosetljivost i lažjivost, ili se poput korona virusa prenela sa ljudi iz aktuelne vlasti na „struku“ ili joj je odgovarajuća u kontekstu spremnosti da se žrtvuju obični ljudi zbog interesa nekolicine političkih zlikovaca.