Svetlost Žena u crnom

Iza sebe je ostavio oko 97.000 žrtava, 2,2 miliona građana je moralo da napusti svoje domove, 20.000 žena je silovano, većim delom Bošnjakinja. Posledice materijalnih razaranja su i danas vidljive. Ono što je obeležilo rat u Bosni i Hercegovini jesu masovna ubistva civila, etničko čišćenje i brutalno razaranje gradova, pre svega Sarajeva, koje su pripadnici Vojske Republike Srpske 1.425 dana držali u blokadi, temeljno uništavajući stanovništvo i materijalna i kulturna dobra grada.

Planirana i organizovana masovna ubistva civila Bošnjaka u Prijedoru, Zvorniku, Višegradu, Bratuncu, Foči, Vlasenici i drugim mestima širom Bosne i Hercegovine kulminirala su u julu 1995. genocidom u Srebrenici. Keraterm, Omarska, Trnopolje, Čelebići, Luka, Dretelj, Manjača, Heliodrom samo su neka od mnogih mesta na kojima su mučeni i ubijani civili i zarobljenici. Dešavanja u ratu u Bosni i Hercegovini su dobila svoju pravnu kvalifikaciju kroz brojne presude najviših međunarodnih krivično-pravnih tela – Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Zloglasni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je 22. novembra 2017. osuđen na doživotni zatvor zbog zločina koje je počinio tokom rata.

I pored brojnih dokaza, presuda i nedvosmisleno utvrđene istine o događajima tokom rata, aktuelne političke elite u region nastavljaju da negiraju počinjene zločine i čak glorifikuju one koji su te zločine počinili. Ovo se naročito odnosi na vlasti entiteta Republike Srpske i Republike Srbije. Zahtevamo od vlasti Republike Srbije da prestanu da zajedno sa Miloradom Dodikom destabilizuju Bosnu i Hercegovinu. Poigravanje sa sudbinom građana Bosne i Hercegovine, ugrožavanje njihove budućnosti nacionalističkom-ratnom retorikom, iz razloga da bi se prikrio kriminal, nesposobnost i korupcija vladajućih struktura, mora prestati. Vlasti Srbije takođe moraju prestati da na entitet Republiku Srpsku gledaju kao na „kusur“ prilikom rešavanja problema Kosova.

Zahtevamo od vlasti Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem da prihvate presude najviših međunarodnih pravnih instanci, kao i stavove drugih međunarodnih tela i da deluju u skladu sa njima. Podsećamo da su mnogi predstavnici današnje vlasti u Srbiji, na čelu sa Aleksandrom Vučićem aktivno učestvovali i bili deo politike koja je inspirisala i podržavala zločine i dovela do genocida na prostorima Bosne i Hercegovine. Ova činjenica ukazuje da oni imaju ne samo moralnu odgovornost, kao predstavnici države koja, kako se u presudi MSP kaže „nije sprečila genocid“, već i ličnu odgovornost i dužnost da deluju u skladu sa istinom o ratu u Bosni i Hercegovini, kao i na otklanjanju posledica rata.

Napred navedeno je saopštenje Žena u crnom, koje na najistinitiji i najprecizniji način opisuje činjenice rata, odgovornosti i aktuelno stanje u ovdašnjem postratnom društvu. To što je reč o verovatno najomraženijoj organizaciji u Srbiji, uprkos tome što su njihovi stavovi zasnovani na najprostijim i na najlakši mogući način proverljivim činjenicama, dok im je polje delovanja zasnovano isključivo na najjednostavnijoj zdravorazumskoj formi, dovoljan je pokazatelj nakaradnosti vrednosti, teške bolesti i zaostalosti u svim društvenim i javnim sferama. NJihov zadatak i misija nemaju nikakvu složenost, nikakvu ideologiju, predstavljaju prirodan i očigledan odgovor na zlo koje su političke elite svojom beščašnošću sručile na građane praveći od njih monstrume. Četvrt veka prošlo je od rata u Bosni i Hercegovini, a zbog ratnog profiterstva i tranzicione pljačke, kao i skrivanja sopstvene odgovornosti, najveći broj građana danas mrzi Žene u crnom, a obožava protagoniste smrti i gladi na vlasti. I u opoziciji. To je teška sudbina, tek malo lakša od sudbina onih koji su bili žrtve zločina, a danas su predmet mržnje i netrpeljivosti. Nema ničega logičnog u tome, nikakvog uporišta u iole razumnom objašnjenju. Čak je i čekanje da sve to prođe, da se istina ispostavi sama, kako to obično bude u nekim procesima, usled protoka toliko vremena, prešlo u svoju suprotnost, smanjilo osetljivost i onih koji su se izborili sa teškom propagandom političkih zlikovaca i osvestili svu tragičnost njihove neodgovornost. Ostale je samo još više udaljilo od suočavanja sa činjenicama, obezbeđujući nekolicini ratnih i tranzicionih profitera miran san i dalji ugođaj.