Vuk Vučić Jeremić 1

On argumente daje gotovo svakodnevno „na tacni“.

Gradeći svoju politiku na „diplomatskoj“ mržnji, širenjem govora netrpeljivosti prema narodima bivše Jugoslavije, koje sve redom, zapravo, smatra ljudima drugog reda, čime još dublje u srpsko biračko telo usađuje seme zla, osnažujući diskriminaciju i netoleranciju prema narodima druge nacionalnosti i vere, Vuk Jeremić je bio i ostaće upamćen po primitivizmu, nazadnosti i nakaradnosti uticaja na javni život i interes građana kojima pretenduje da vlada.

Interesantno je da poput većine političara iz prethodne garniture, izneverilaca petooktobarske revolucije, od takve namere, godinama unazad, nikako da odustane.

Njegove najnovije izjave u vezi sa vrlo kritičnom i uveliko na ivici sukoba situacijom u Crnoj Gori, ponovo svedoče o koliko neodgovornoj, opasnoj ali i vrlo „providnoj“ političkoj figuri je reč.

Naime, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je prekjuče da je srpska diplomatija „ponižena“ odustajanjem vrha vlasti od proterivanja ambasadora Crne Gore u Srbiji Tarzana Miloševića, nakon što je Podgorica proterala srpskog ambasadora Vladimira Božovića.

„Odluku o odustajanju od proterivanja crnogorskog ambasadora doneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je time teško ponizio srpsku diplomatiju i novog ministra spoljnih poslova Nikolu Selakovića na samom početku njegovog mandata, ali i još jednom pokazao da u Srbiji ne postoje institucije, već da je važna samo volja faraona“, rekao je Jeremić.

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije, u vreme vlasti Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, rekao je da je reciprocitet u uskraćivanju gostoprimstva bila mera koja je morala biti preduzeta po svim diplomatskim uzusima i potez koji bi svaka država učinila u sličnoj situaciji, kao i da Srbija njenim povlačenjem nije ništa dobila na međunarodnoj sceni.

Stav Vuka Jeremića nije tek nekakav stav nekakvog političara koji nema nikakvu pozadinu u svojoj političkoj karijeri.

Reč je o „diplomati“ i dugogodišnjem šefu diplomatije Srbije koji je na nacionalističkim osnovama, bez trunke saosećanja prema žrtvama ratnozločinačke politike Srbije iz devedesetih godina, predstavljao vrlo posvećeno produženu ruku najgore vlasti u novijoj istoriji Srbije.

I pošto je „sišao“ sa trona ministra spoljnih poslova, a nakon što nije dobio podršku od šešeljevca Aleksandra Vučića da bude predsednik Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, kao kandidat iz Srbije, nastavio je sa kobnom i otrovnom, nacionalističkom retorikom sa namerom da teško izmanipulisano, osiromašeno i brutalnom propagandom aktuelnih vlastodržaca iz devedesetih unesrećeno biračko telo nadahnjuje porivima mržnje koje korene vuku iz ratova tokom raspada Jugoslavije.

Njegove otrovne strele, nabijene netrpeljivošću prema nesrpskim „bićima“ po pravilu gađaju najpre srca građana Srbije, potom naše bivše sunarodnike a potom i čelnike Evropske unije.

Tako je bilo i u ovom poslednjem slučaju „srbovanja“ Vuka Jeremića.

Vuk Vučić Jeremić 2

Nakon što je „opalio“ meru kojom se srpski ambasador ne povlači iz Crne Gore, Vuk Jeremić je napao zvaničnika EU.

„Time što je pohvalio potez Srbije i apelovao na Crnu Goru da učini isto, komesar EU za susedsku politiku Oliver Varhelji samo je pokazao šta misli o nama – da smo banana države. Da je bilo kojoj evropskoj zemlji predložio nešto slično, bio bi smenjen sa mesta komesara u roku od nedelju dana“, rekao je Jeremić.

S obzirom na činjenicu da građani Srbije žive u Srbiji i da stoga prvenstveno imaju obavezu da se bave kritičnim odnosom prema svom neposrednom okruženju, to što crnogorske vlasti ne odustaju od proterivanja srpskog ambasadora, nije tema ovog teksta.

Ovde je reč o domaćim političkim „štetočinama“ koje dolaze iz određenog, reklo bi se, vrlo nepovoljnog konteksta, ostajući tome dosledni, bez ikakvog srama i najave promene stava.

Primera o tome koliko je Vuk Jeremić sa mesta ministra spoljnih poslova a nakon toga i sa pozicije opozicionog političara učinio štete za dobrobit građana Srbije ima bezbroj.

Jedan, koji je novijeg datuma i koji govori da on ćud ne menja, bio je u prilici najave gradnje autoputa do Tirane.

Kao kandidata za predsednika, podsetimo se njegovih reči tada: Albanci sve više kupuju kuće i stanove na jugu Srbije.

Izgradnja auto-puta ka Tirani sutra mogla da bude kičma Velike Albanije.