Evo još jedne srpske podele: podele trinaestih plata. Ko bi, na primer, rekao da je biznis sa skloništima tako unosan. Evo, čitam u novinama da su u tom javnom preduzeću podelili trinaestu platu. I to povelike sume. Vidi se da država ulaže u budućnost. Malo-malo pa nam skloništa zatrebaju. Ne zna se šta nosi dan, a šta noć.
Beše tu, međutim, jedna stvar koja me je bunila: šta to proizvodi JP „Skloništa“? Kakve usluge vrši i naplaćuje? Da ne dužim: odakle im pare da dele viškove? Od bombardovanja 1999. praktično ništa nisu ni radili. Ne budem ti ja zato lenj nego se latim istraživačkog novinarstva, pa pravac na internet: Kad tamo, među prvim rezultatima, podatak da je JP „Skloništa“ povisilo cenu zakupa svojih objekata za 100 odsto.
U tom, znači, grmu leži zec. Kao ni mnogi drugi džiberi u ovoj zemlji ni čuvari atomskih skloništa ne rade svoj posao – dakle čišćenje i održavanje skloništa – nego ista izdaju platežno sposobnim preduzetnicima kao magacine. I ko zna šta još. Koga briga. Bitno je da kaplje kinta.
Jeste to bitno. Ali šta ako sutra neko na nas baci atomsku bombu? Sad će neki zagrajati: ne preteruj, ko da baci atomsku bombu, to je fantastika. Slažem se da to u ovom momentu jeste fantastika. Ali i ono prošlo bombardovanje je 1995. bilo fantastika. Titova dalekovidost je i tu mogućnost uzimala u obzir, pa je maršal naredio da se naprave te podzemne pustoline. Verovatno ih je dobro i održavao. Broz se do kraja života držao devize: neprijatelj nikada ne spava.
I šta ako – daleko bilo – neko potegne pa nas opiči atomskim zdesna? Takvi udari su po pravilu munjeviti. Kako onda brzo deložirati zakupce? Kako u pretrpane magacine nagurati žene i nejač? I – uopšte – nije zgoreg postaviti pitanje: ima li JP „Skloništa“ uopšte pravo da iznajmljuje javni prostor? To može dati loš primer. Šta ako jednoga dana pročitamo da su beogradske kasarne preko leta pretvorene u hostele. I da komandant kasarne deli dobit sa popečiteljem vojnim i državom.
Sad, kako se uzme. Uterivači optimizma nesumnjivo će reći da je u tranzicionim vremenima svaki dinar dobrodošao, pogotovo ako ide u njihove džepove i u kase njihovih stranaka.
Nije trinaeste plate podelilo samo JP „Skloništa“. Ako je verovati štampi, učinila je to i Transnafta. Beše li to onaj bivši NIS? Učinila je to i Pošta. O njenom poslovanju ne znam ništa, ali me ova zemlja sve više podseća na Kolumbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
