Četvrto oko

Iskušenja su jednako snažna – a možda i snažnija – u osamljenosti nego u svetskom metežu. Pa zašto onda – možda ćete se opet zapitati – monasi nisu ostajali u varošima? Zašto su džaba krečili? Zato, čestnejši samozatajnici, što čovek, ako hoće da savlada iskušenja, mora da bude sabran, iliti na novosrpskom koncentrisan, a to je u gradovima nemoguća misija. Pritom morate imati na umu da su drevni gradovi iz kojih su monasi bežali glavom bez obzira u poređenju sa današnjim bili mesta uzornog rada, reda i mira.

Tamo negde, sredinom prošlog veka, i ovosvetska nauka je došla do sličnog zaključka kao i monasi. Ukratko ću ga ovde prepričati: Sve, dakle, što tokom života vidimo, čujemo i osetimo – tako kaže nauka, a ko smo pa mi da joj ne verujemo – ostaje trajno zapečaćeno u – monasi bi rekli, našoj duši – a naučnici kažu u našem pamćenju. To što toga (uglavnom) nismo svesni, možemo zahvaliti ograničenosti naših ROM memorija, ali to uopšte ne znači da sve to što smo videli, čuli i osetili ne utiče na tokove naših života. I te kako utiče. Naravno – kao i sva druga naučna otkrića – i ovo je momentalno zloupotrebljeno. Momentalno je razrađena teorija (a bogme i praksa) takozvanog subliminalnog delovanja na cenjeni publikum. Čitali ste, pretpostavljam, o tome u „Trećem oku“. Gledate, tako, neku šarmantnu komendiju ili slušate prijatnu ambijentalnu muziku, a iz pozadine – nečujno za uši, ali prijemčivo za pamćenje – stižu svakojake poruke. Teorija zavere? Može biti. Nemoguće je dokazati. Ne čuje se, brate.

Sve su to stostruko iskomplikovali naglim usponom interneta, mobilne telefonije i takozvanih društvenih mreža. To je otišlo tako daleko – ni za ovo nemam dokaza, ali tvrd vam stojim da je tako – da strasni, danonoćni konzumenti tabloidnih veb portala, Fejsbuka, Tvitera, Instagrama i pročih elektronskih andramolja vremenom izgube psihički integritet i postaju slamke u vihoru spoljašnjih, mahom loših utiska. Eto, dragi čteci, razloga zbog kojeg su se potištenost, loše raspoloženje, strah, agresivnost i depresija raširile svetom kao kuga. Sva ubistva, silovanja, sve monstruoznosti, gluposti i ludosti kojima se (iz klete radoznalosti) kljukate od rane zore, ostaju u vašem trajnom vlasništvu, a one labilnije – i to je naučno dokazano – pretvaraju u ubice, silovatelje i monstrume. Dobro, de, ne savetujem vam da sledite primer drevnih monaha i da bežite u pustinje, ali bar tokom vikenda poisključujte kompjutere i telefone i nađite drugu zanimaciju. Ko ne osetiti strašnu dosadu, za toga još ima nade.