Dragi Unuk

 Za razliku, međutim, od Prve i Druge Srbije, Prva i Druga Koreja su mnogo više i mnogo opasnije zavađene. Mi, nesložna, srpska braća, bar živimo zajedno, takoreći rame uz rame, dočim su korejska načisto ogrezla u mržnju i sledstveno se podelila. I znate kako to biva kad se dva brata podele. I jedan i drugi misle da su zakinuti. Zla krv proključa. Nastaju svakakvi belaji.

Stvar sa Prvom i Drugom Korejom dodatno komplikuje činjenica da i jedna i druga imaju atomsko naoružanje, vlažni san srpskih geopolitičara opšte prakse. Severnokorejci (umal ne napisah Severnosrbijanci) sami su skunatorili svoju A bombu, dočim su se Južnokorejci (korejske Čokalije, takoreći) više fokusirali na proizvodnju automobila i elektronskih uređaja, ali ima ko da im da nuklearne džebane, samo ako zatreba. A bogme može zatrebati.

Kim Džong Un, vođa Severne Koreje (kako li njega zvanično zovu – Dragi Unuk?), nešto se žestoko ispizmio na južnokorejsku braću i njihove pokrovitelje Amerikance, pa rešio da braći i Amerima smrsi konce. Ima se, može se! Koliko već – više od mesec i po dana – Dragi Unuk preti da će sravniti sa zemljom Seul, prestonicu južnog brata, a ako bog da i sreća junačka – to jest ako mu rakete dobace – i zapadnu (sa njegove tačke gledišta – istočnu) američku obalu. Koliko vidim, niko se na svetu nešto preterano ne uzbuđuje. Kažu: Neozbiljan je Kim Džong Un. To samo govori koliko je svet neozbiljan. Za razliku od sveta ja mislim da su upravo neozbiljni ljudi najopasniji. Ozbiljni ljudi ne bacaju ni ručne, kamoli atomske bombe.

Ja sam, dame i gospodo, toliko mator da se lepo sećam prethodne atomske krize, takozvane kubanske. Imao sam otprilike devet godina. Svet je bio na ivici rata, a tadašnje personae dramatis fakat behu malo ozbiljniji igrači od Dragog Unuka. I šta da vam kažem? Malo je falilo. Dobro pamtim da se u mojoj okolini ni o čemu drugom nije pričalo nego o atomskoj apokalipsi. Pošteno govoreći – bio sam se vusro od straha. A sad – ništa! Šala, komika! Da li smo mi, onovremeni, bili veće kukavice od današnjih naraštaja. Jok, more. Samo nismo imali ni Farmu ni Velikog brata da udarimo brigu na veselje.