Drumska razmatranja

Kakve, crne, dve Srbije. Kao i sve takozvane srpske podele i ova je veštačka. Neću da kažem da nema drastičnih razlika u pričama. Ama, mentalitet je isti u dlaku. Kud god da pogledaš zadrtost, isključivost i fantaziranje. Ako prvosrbijanci (iz toplih soba) ratuju protiv Imperije, globalizacije i nezavisnosti Kosova, drugosrbijanci iz istih takvih soba sve posmatraju sa visoka, niko im nije dovoljno dobar, sve je unapred osuđeno na propast, u svakom postupku traže zadnje namere… Paranoja, jednom rečju, cenjeni publikume, samo sa drugim predznakom.

Pa dobro, bre, mislim nešto probijajući se bespućima mnogobrojnih srpskih koridora, kad su već toliko pametni, besprekorno diplomirani, upućeni u filozofiju, strane jezike i vični svim veštinama, kako se dogodilo da u ovoj zemlji sve poluge padnu u ruke njihovih antipoda? Poznavao sam, nadalje, tokom devedesetih godina mnogo goreopisanih koji su se, onoga momenta kada su se dokopali vlasti, pretvorili u doleopisane. Neko vreme sam taj poražavajući fenomen pripisivao zloj sudbini novog vina u starim mešinama. Odnedavno sam, međutim, sklon da sistemsku grešku tražim u vinu lošeg kvaliteta.

Mislim tu pre svega na slabost i neautentičnost uverenja. Tom slabošću se može objasniti i fanatizam sa kojim se ovde ta „uverenja“ brane, kao i tvrdoglavost sa kojom se u njima opstaje kada se pokažu pogrešnim.

Takozvane ideologije u Srbiji nisu „prostorni planovi“ budućnosti nego način rešavanja egzistencijalnih problema. To u praksi znači sledeće: ako si, bajagi, demokrata i ako ispovedaš demokratsko „vjeruju“, to će ti popločati put do direktorskog mesta kada su demokrati na vlasti, ili do zatvorske ćelije ako padnu.

Eto, dame i gospodo, zbog čega je u ovoj zemlji uvek ratno ili bar poluratno stanje. Ovo važi za sve takozvane političke partije. E sad, kada u jednoj državi imate ratno stanje niskog intenziteta, razumljivo je da će država izgledati kao bojište. A naša upravo tako i izgleda, dame i gospodo, pogledajte kroz prozor.