Čekaj more! Ne diže li se poslednjih godina ogromna galama oko globalnog otopljavanja, kad ovamo – iz godine u godinu temperatura pada. Evo, od novembra prošle godine do današnjeg dana teško da su sastavila tri uzastopna dana sunčanog vremena. Prošla polovina maja meseca, a ujutru sedam-osam stepeni. Kiša lije kao iz kabla. Neću sad i ja da odem u krajnost pa da prorokujem dolazak novog ledenog doba, ali meni OVO ne liči na otopljavanje. Dapače!
Pa se sve nešto pitam: da nije možda ta teorija o globalnom otopljavanju još jedan u nizu ptičijih gripova? Neko plašilo uvek mora da bude u opticaju. Evo, recimo, strah od genetski modifikovane hrane proširio se i na moj zavičaj, Bajinu Baštu, inače naseljenu blagočestivim svetom koji se doskora nije prepuštao globalnim strahovima. Džaba im je govoriti da je sav užas GMH-a sadržan u njenom imenu. Genetski modifikovana – vaistinu strašno zvuči. Inače – hrana kao hrana. Konačno, nije taj bioinženjering svemoćan. Hoću da kažem: ne može od soje da napravi patku. Nije čak u stanju da učini ni dobru stvar poput genetske modifikacije posle koje bi jagnje imalo osam zaponaca. Što bi zauvek sprečilo drugarske svađe oko ona postojeća dva. Čovek je, cenjeni publikume, ograničeno biće. Pa mu je, sledstveno, takva i nauka. A da budem ciničan: kako stvari stoje, neće ni genetski modifikovane soje uskoro biti dovoljno.
Životna sredina je, vele, žestoko zagađena, a ja primećujem jednu neobičnu stvar. Ne znam da li ste i vi primetili da je Sava poslednjih meseci zelena kao Una. Ni traga od one prljavožute površine po kojoj plivaju naftne mrlje. Ne bih rekao da je to posledica nekakve ekološke akcije – bar ja ne znam da se oko Save nešto radilo – što će reći da se Sava samoočistila. Potcenjujemo mi moć reka i šuma. Jedan moj drug, inače lekar po profesiji (ali se razume u još koješta) tvrdi da ljudski rod sa svim svojim prljavim tehnologijama, topljenjima reaktorskih jezgara i celokupnim otpadom ne može planeti Zemlji ama baš ništa. Što uopšte ne znači da nije u stanju da naškodi samom sebi. Ovde- onde, doduše, sposoban je da napravi određeni nered. Ali majka Zemlja to apsorbuje, razgradi i brzo uspostavi narušenu ravnotežu. Ekosistem, bato!
Po meni su najlon kese i plastične flaše mnogo veća opasnost od genetski modifikovane hrane. I to će se jednog dana razgraditi, ali mi to nećemo dočekati. E, kad se setim vremena u kojima je najlon kesa, pa još ako na njoj ima neki logo, bila luksuz i statusni simbol, dođe mi da zaplačem nad nekontrolisanim arčenjem plastike. Kupiš paklicu cigareta i novine, trafikant ti to gura u kesu. Nema više zembilja i torbi. Što nije dobro. Glavu možeš nositi u torbi. Ali ne ide da je držiš u najlon kesi. Sve se vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
